БЕОГРАД – Сарадња Србије и НАТО-а у последње две године значајно је порасла, упркос томе што западна војна алијанса овде има негативан имиџ, па је због недавне прошлости и даље „табу тема“, истакнуто је данас у Београду на стручној радионици под називом „Партнерство за Србију: НАТО и стратешка комуникација“.

„Постоји низ позитивних примера како Србија може имати користи од сарадње са НАТО-ом, као институцијом, и индивидуално са земљама које су њене чланице, а којима је Србија окружена, али приоритет је војно-техничка сарадња као основ безбедности и у региону и глобално“, изјавио је Петер Суско, представник амбасаде Словачке, земље која је тренутно контакт амбасада између Србије и НАТО-а.

Међу темама радионице, значајан простор дат је, како су навели организатори – организација ГЛОБСЕЦ и Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) – „анти-НАТО и анти-западним тенденцијама које су у Србији у порасту, подстакнуте од стране теоретичара завере и радикалних струја са мање или више отвореном подршком Русије“.

Са њиховим ставом се сложио народни посланик Драган Шормаз који је истакао значај парламентарне политике која, по његовим речима, „има континуитет у сарадњи са НАТО-ом, али да се сарадња у медијима погрешно преставља као ‘клизеће’ или ‘тајно кретање’ ка чланству“.

„Сарадња са НАТО и ЕУ постоји и обимна је, али јој се не придаје пажња медија. Добро је имати пријатељске односе са Русијом. Добро је имати пријатељске односе и са Бангладешом, али ја од тога не видим резултате нити користи чак ни у обећањима“ рекао је Шормаз.

Игор Новаковић, директор истраживања ИСАЦ фонда, објаснио је да, након што је НАТО бомбардовао Србију, ова организација је постала осетљива тема, а да је „информисаност јавности о суштини, форми и начинима деловања незадовољавајућа“.

„Потребна је дубинска стратегија приступа медијима, јер данас се у Србији не зна ни да је НАТО превасходно политички савез, који има изражену војну димензију“ рекао је Новаковић.

Новаковић је истакао чланство Србије у Партнерству за мир као кључну предност у сарадњи. Према његовим речима, статус чланства у Партнерству за мир даје „реалаксирајућу дозу у сарадњи, а политичке дебате су тиме растерећене тензија“.

И Бранимир Филиповић, помоћник Министра спољних послова Србије, сматра да је Пратнерство за мир „идеалан програм квалитетних односа НАТО-а са земљама које не желе да буду чланице“.

„Односи НАТО-а и Србије су оптерећени односима из скоре прошлости али су саставни део данашње спољне политике Србије. Чланство у Партнерству за мир нам омогућава да се боље позиционирамо на спољнополитичком плану, да продубимо сарадњу са чланицама а да задржимо војну неутралност“ рекао је Филиповић.

Према речима Јелене Милић, директорке ЦЕАС-а, једино решење у проналажењу правог приступа овој сарадњи ће уследити након формирања, како је рекла „владе која је у односу на претходну врло шаренолика“.

„Суштинско, питање је шта НАТО, тачније, шта Србија треба да уради како би се поправила репутација ове организације у нашој земљи“, рекла је Милић и додала да је одговор немогуће наћи без „постизања националне стратегије, друштвеног консензуса о томе шта је легитимно, а шта није, и ко је ко у овом систему“.

У радионици су учествовали и пуковник Николаос Триандафилу, Дијана Иванчић, начелница Одељења за НАТО и Партнерство за мир, Сектор за безбедносну политику, Министарство спољних послова Републике Србије, пуковник Драган Татомир, заменик начелника Управе за стратегијско планирање при Министарству одбране Републике Србије и др. Горан Матић, директор Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Републике Србије.

(Танјуг)

извор: 91.222.7.145/hronika/dragan-sormaz-saradnja-sa-nato-i-eu-postoji-i-obimna-je-ali-joj-se-ne-pridaje-paznja-medija-dobro-je-imati-prijateljske-odnose-sa-rusijom-i-bangladesom-ali-ja-od-toga-ne-vidim-korist.html

1 глас