Београд – Буџет Србије годишње изгуби око 100 милиона евра, јер нема прихода од необрађених 500.000 хектара државног земљишта. Званично, у закуп иде свега 30 одсто парцела, а оталих 70 процената је узурпирано, у парлогу или се обрађује у сивој зони.

Иако се на папиру води као да нема закупца највећи део тог земљишта годинама се нелегално обрађује и то често уз прећутну сагласност локалних самоуправа. Наравно ова земља остајала је ван домашаја малих произвођача.

Због свега овога држава сада најављује ригорозне казне. Како незванично сазнајемо, Министарство финансија ће убудуће неодговорним локалним властима обустављати новчане уплате из републичког буџета уколико не буду на време доносили програме закупа државних парцела.

Министарство пољопривреде као основни разлог измене Закона о закупу пољопривредног земљишта, око којег се последњих дана доста полемише, наводи управо покушај да се искорени корупција.

И док  држава жучно брани своје ставове, војвођанске власти најављују радикализацију протеста и противе се већини предложених измена. Они су недавно упутили неколико амандмана републичком парламенту у чијој процедури се већ налази Предлог измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту.

(Фото: Политика)

(Фото: Политика)

Посебно се противе идеји да се 30 одсто земљишта у локалним самоуправама понуди великим инвеститорима у дугорочни закуп на 30 година и то без лицитације, већ на основу предложених бизнис планова.

Сматрају да је ово изузетно дуг период и да ће корупција бити још већа. Страхују да ће велики поседи пасти у шаке „тајкунима блиским власти”, док ће мали пољопривредници остати без земље за обрађивање.

Предлагачи прописа бране се чињеницом да Србији недостају инвестиције у пољопривреди и да су нам зато потребни дугорочни закупи. Као модел наводе државе попут Пољске, Хрватске, Бугарске, Белгије или Естоније у којима се земљиште издаје на 30 до 99 година.

„Да бисте направили озбиљан воћњак на једном хектару потребно је да уложите око 50.000 евра. Сложићете се да таквом инвеститору треба сигурност, нека врста гаранције да ће моћи да остане на тој земљи дуже од годину или две“, наводи се као аргумент.

Најављује се и праведнији систем наплате закупнина као и да ће малим произвођачима први пут бити омогућено да куповином државних парцела прошире своје поседе. Они ће моћи да откупе до 20 хектара, под условом да су бар три године власници поседа од најмање 30 хектара на тој територији.

И. А. / Политика

извор:www.vaseljenska.com/ekonomija/drzava-gubi-na-svojim-njivama-100-miliona-evra/

0 гласовa