Београд – Зграда Владе Србије у регистар државне имовине унета је чак 31 пут. Сваки пут по различитим основама. Једном као неколико канцеларија, други пут као спрат, трећи као гаража… И зграда из комшилука – Министарство финансија, уписана је 11 пута. Кад су овако важни објекти тако немарно евидентирани како ли се онда „књижи” остала државна имовина?

Одговор на ово питање дали су државни ревизори у најновијем Извештају о сврсисходности располагања некретнинама у својини Републике. Он укратко гласи: Влада Србије нема контролу над располагањем имовином због чега пропушта прилику да увећа приходе од издавања некретнина, рекао је јуче Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције.

Републичка дирекција за имовину није успоставила јединствену евиденцију непокретности, а у њену базу података уписано је укупно 551.946 јединица, што не значи да постоји толики број непокретности, пошто су неке зграде уписане и више пута. У тој евиденцији за само 20 одсто непокретности је уписана њихова вредност, док за остале пише нула или ништа не стоји.

„Губици државе који због овога настају, али и могући приходи се за сада не могу тачно проценити, јер није утврђено чињенично стање чиме држава располаже“, оцењује Светлана Тома Анокић, врховни државни ревизор.

Држава је, на пример, 2013. приходовала око шест милијарди динара по основу давања у закуп или коришћења државних непокретности, од чега је 852 милиона динара уплаћено у републички буџет, док је остали новац остао на рачуну корисника непокретности. Управа за трезор, како је објашњено, нема податке о томе ко је све то платио, што делује готово невероватно.

Због свега овога Сретеновић сматра да је неопходно да влада наложи попис непокретности. На тај начин, како је навео, утврдило би се чиме држава располаже. За непостојање централног регистра криви су надлежна Дирекција за имовину и неодговорно понашање корисника имовине.

О неусаглашености података корисника и надлежног органа јасно се види на примеру „Дипоса”. То предузеће, које се бави издавањем државних некретнина, ревизорима је доставило податак да корити 445 некретнина (159 вила, 202 стана, 27 пословних простора, 57 гаража). Међутим, у Дирекцији за имовину се води 75 мање некретнина умањене вредности за 1,2 милијарде динара. Осим тога ревизори су установили да се једна површина исказује у уговору о закупу, а друга се води у евиденцији „Дипоса” и Дирекције за имовину. Тако на пример вила у Бањичких жртава 6 у пословним књигама се води на површину од 656 квадратних метара, а у уговору 942 квадрата, док је у катастру на две непокретности за објекат у Косте Главинића 9 власништво уписано на физичко лице.

„Железнице Србије” су такође пример неусаглашености. Ово предузеће води да има 1.545 зграда, а у Дирекцији за имовину су уписана 1.204 објекта. С тим што им се процене вредности драстично разликују. Корисник их процењује на 12,9 милијарди динара, а предузеће које газдује њима 35,7 милијарди динара. Још драстичнија неслагања се уочавају код станова. „Железнице” у својим књигама воде 2.575, а Дирекција за имовину само 344, али их Дирекција процењује на 8,6 милијарди динара, а „Железнице” на 95,8 милиона динара.

Када се све ово зна, питање је како ће држава продавати непокретности. Занимљиво је да ДРИ није била упозната да је влада сачинила Закон о продаји непокретности у својини Републике и тек су јуче сазнали од посланика у Скупштини када су им представили свој извештај.

Ревизори сматрају да ће тај закон морати да буде измењен у неким деловима. Шта ће бити понуђено на продају није познато. Зна се само да Дирекција за имовину располаже некретнинама вредним око 64 милиона динара, без урачунате процене станова и гаража.

М. Авакумовић / Политика

 

www.vaseljenska.com/ekonomija/drzava-nema-kontrolu-nad-svojom-imovinom/

0 гласовa