Београд – Ни три месеца након погибије њихових мужева у паду хеликоптера Војске Србије удовице анестезиолога из Новог Пазара Џевада Љајића и Мирослава Веселиновића, Шефка и Виолета нису добиле никакав званични извештај из Министарства одбране или Војске Србије о томе шта се десило те кобне ноћи.

Свесне су да њихове најмилије не могу вратити никакви папири, ипак захтевају да им се доставе извештаји, али и сва друга документација о паду хеликоптера.

„И даље чекам било какву информацију од државе о томе шта се дешавало тог дана. Нисам чак добила ни обдукциони налаз, иако сам тражила и волела бих да ми и то пошаљу. Стигле су нам неке његове личне ствари, али не и телефон. Могуће да га нису пронашли, али би ми пуно значило да то имам“, јада се Виолета Веселиновић.

Она однедавно ради у новопазарској Општој болници и као самохрана мајка издржава и школује сина Данила, који је ових дана завршио шести разред и ћерку Дарију, која ће у септембру кренути у четврти.

„Обећали су нам да ће деца добијати стипендију, али иако сам министарству проследила сву документацију коју су тражили, моја деца још увек нису добила ни динар. Нису ми чак ни одговорили када ће почети исплата“, јада се Виолета.

Џевадова супруга Шефка сматра да је можда прерано рећи да их је држава заборавила, али да није далеко од тога и да ће време показати да ли је то истина.

„Осим посете министара Братислава Гашића, Златибора Лончара и Расима Љајића одмах након погибије и касније доделе ордена, нико ме из државних служби није звао, није се интересовао имам ли проблема, да ли ми нешто треба, могу ли да помогну. За разлику од њих, колеге и пријатељи мог мужа, као и градски челници нас нису заборавили, помажу и увек су ми на располагању“, каже Шефка, која додаје да је неко прошлог месеца платио вртић и предшколско за њену децу, а да не зна ко је то урадио.

Додаје да је свака пажња добродошла и драгоцена, поготово док одгаја Рамиза, који на јесен креће у први разред и двогодишњег Мухамеда, који одрастају без очеве љубави и ослонца.

„Виолета и ја имамо брига преко главе, ваљда не бисмо нас две требало да подсећамо државу на сваку обавезу коју су преузели. Време пролази и све више почињемо да се питамо да ли су обећања била лажна“, са дозом горчине у гласу прича Шефка.

 

Н. Кочовић / Блиц

www.vaseljenska.com/vesti/drzava-zaboravila-na-udovice-heroja-stradalih-u-padu-helikoptera/

1 глас