Неопходно да се Влада Србије позабави овим проблемом и да донесе конкретне мере за његово решавање. Од 500 локалних предузећа, 30 „у плусу“. Крагујевачка топлана „у минусу“ 100 милиона евра

 

ГРАДОВИ и општине у Србији грцају у дуговима који премашују милијарду евра! Неплаћене обавезе локалних јавних предузећа једнаке су онима које, на пример, има „Електропривреда Србије“ и достижу готово четири одсто БДП. На то су у уторакуказали чланови Фискалног савета и истакли да је неопходно да се Влада Србије позабави овим проблемом и да донесе конкретне мере за његово решавање.

Од 500 предузећа у којима ради око 64.000 запослених свега 30 позитивно послује, а то су углавном паркинг сервиси и топлане. У Фискалном савету су израчунали да зараде чине 40 одсто њихових расхода и да у локалним државним фирмама има више од 10.000 „прекобројних“.

Павле Петровић, председник Фискалног савета је истакао да је ситуација у четири највећа града драматична, и да њихове јавне финансије захтевају реформе, а да је у најгорој позицији Крагујевац, који је пред – банкротом.

– Министарства финансија и привреде читаву деценију толеришу што овај град не плаћа обавезе, гомила дугове, усваја нереалне буџете, има предузећа која неодрживо послују – истакао је Петровић. – Тако „Енергетика“ која обавља функцију градске топлане има старе дугове према ЕПС и „Србијагасу“ од 12 милијарди динара, односно око 100 милиона евра. То је темпирана бомба која уопште није била предмет разматрања. Они су чак пре неколико година смањили стопу пореза на имовину са 0,3 на 0,2, док је у Београду и Новом Саду 0,4 одсто. Они су великодушно смањили, а сада је то дошло на наплату, јер имају мање приходе. За Крагујевац би влада требало да направи програм мера са јасним циљевима и роковима, попут оног који постоји са ММФ.

Петровић је напоменуо да се и у Београду, Новом Саду и Нишу велика средства, уместо у инвестиције и побољшање квалитета комуналних услуга, одливају нерационално за субвенције локалним јавним предузећима.

– Ово је озбиљан проблем који је потпуно ван радара, јер су субвенције за локална предузећа веће него за Железницу и „Ресавицу“ заједно, а о томе се уопште не говори – упозорио је Петровић. – Највеће губитке стварају ГСП Београд, „Воде Војводине“, „Енергетика“ из Крагујевца, „Спенс“, борска „Топлана“, „Хигијена“ Панчево, Сава центар, ГСП Нови Сад. Они добијају велике субвенције, послују с губитком, задужују се и не инвестирају, а пружају недопустиво лоше комуналне услуге.

Петровић је рекао да Нови Сад има најстабилније финансије, али да и он пати од мањка јавних инвестиција. С друге стране, Ниш има веома озбиљне фискалне проблеме, али још може да их самостално решава уколико предузме мере које би створиле буџетски вишак већи од једне милијарде динара годишње или 15 одсто буџета које би искористио за враћање старих дугова И постепено повећање инвестиција.

Анализа је показала да поред повећања наплате пореза на имовину, простор за повећање прихода постоји и код наплате доприноса за уређивање градског грађевинског земљишта, а уштеде су могуће рационализацијом броја запослених.

ПОВЛАСТИЦЕ

ФИСКАЛНИ савет значајан акценат ставља на цене комуналних услуга и истиче да су оне у већини градова прениске. Тврде да пијемо најјефтинију воду у региону, по цени која је три пута нижа од просека упоредивих земаља. И решење за нагомилане дугове ГСП „Београд“ виде у смањивању повластица за најстарије суграђане, труднице и основце.

– Готово сваки други путник се вози бесплатно, а систем је превише дарежљив, јер има више категорија повлашћених корисника – навео је Владимир Вукчевић, из Фискалног савета. – Годишња карта за пензионере у Београду је 407 динара, а у Нишу 40 пута више – 16.620 динара.

ЛЕСКОВАЧКИ „ВОДОВОД“ ЗАВРНУО СЛАВИНЕ ТАМОШЊИМ ПИЈАЦАМА

ДА опраштања дугова нема ни међу „члановима породице“, показао је недавно случај у Лесковцу. Барем док се не умеша Град. Тамошње градско јавно предузеће „Водовод“ искључило је воду другом локалном предузећу – „Пијацама“, због неплаћеног рачуна од милион динара.

Слично се догодило пре неколико година. „Водовод“ је заврнуо славине „Пијацама“ због дуга који се вуче годинама. Како би се смириле страсти, Град Лесковац је одлучио да се умеша, па су „Пијаце“ добиле воду. Лесковчани верују да ће тако бити и сада.

– Врана врани очи не вади – каже Милорад Б., пензионер из овог града. – Вероватно ће се и овог пута Град умешати и решити проблем. Стварно је незгодно када на 30 и кусур степени пијаце немају воду. Све воће и поврће које остане између тезги трули, а прљавштина се гомила. Посебно је тешко закупцима. Чујем да се за тоалет сналазе како знају и умеју.

У „Пијацама“ не негирају дуг и уверавају да је та „обавеза“ наслеђена, али да све своје текуће рачуне редовно подмирују. Љуте се, међутим, на колеге из „Водовода“ јер не разумеју како су могли да их на високим температурама оставе без воде. Лесковачке пијаце имају око 1.000 закупаца тезги, а они дневно услуже око 15.000 купаца.

С друге стране, у лесковачком „Водоводу“ кажу да сваки дуг мора да се плати без обзира на то да ли је наслеђен или не. Тако да, тврде, опраштања – нема.

ЦЕО БУЏЕТ

КОРЕНИ крагујевачког дуга су дубоки читаву деценију, а председник Фискалног савета, због недомаћинског пословања је прозвао бившег градоначелника Верољуба Стевановића. Савет је израчунао да грађани Крагујевцу за порез на имовину дугују цео један годишњи буџет, што представља илустрацију дугогодишњег неодговорног односа Града према својим финансијама, јер нису предузимана утужења и принудне наплате.

– У претходних годину дана Крагујевац улаже напоре за своју финансијску консолидацију, па је крајем прошле године узет дугорочни кредит за враћање дела неплаћених обавеза – рекао је Павле Петровић. – Држава би ипак морала да формализује свој однос са Крагујевцем.

ГСП „ГУШИ“ ПРЕСТОНИЦУ ФИНАНСИЈЕ Београда су стабилизоване и тренутно главни град Србије има уравнотежене приходе и расходе буџета и не касни у плаћању својих обавеза, али престоница даје огромне субвенције за Градско саобраћајно предузеће „Београд“. – Чак 15 одсто годишњих расхода, односно више од 100 милиона евра Београд троши на покривање губитака ГСП – навео је Петровић. – Овако нерационалан систем Граду не оставља довољно средстава за инвестирање, па је на инвестиције у претходне три године одлазило свега око 80 милиона евра, а требало би бар двоструко више.

www.novosti.rs/

0 гласовa