ПОЗИВАЈУ СЕ НА ЊЕГОША, А ЖЕЛЕ РЕЧНИК КОЈИ ЋЕ НА КРАЈУ ИМАТИ ОКО 90.000 РЕЧИ

„Прије ове књиге све приче о идентитету су празна наклапања, ова књига је велика потврда литературе народа који ту литературу баштини“, оценио је главни Дукљанин књижевник Јеврем Брковић

„Предсједништво Академије је одлучило да овај Рјечник буде скроман, али више него важан поклон Академије обиљежавању десете годишњице обнове независности Црне Горе“, рекао је председник ЦАНУ Момир Ђуровић

ЦРНОГОРСКА академија наука и уметности објавила је први део Рјечника црногорског народног и књижевног језика.

На нешто више од 500 страница пописано је 12.018 речи које почињу словима А, Б и В заједно са информацијама о њиховом изговору, пореклу, граматичком статусу, значењу и употреби. Текстуални део употпуњују и графичке илустрације. Аутори Рјечника поручили су да овај пројекат представља темељ црногорског идентитета.

„Рјечник открива лексичку ризницу која је заједничка Његошу и данашњим говорницима црногорског језика. Дакле, слободно можемо рећи да нам је свака друга Његошева. Сви значајни писци 20. вијека који су допринијели успостављању црногорске текстуалности заступљени су у изворнику“, казала је председница Савјета за израду Рјечника Татјана Ђуришић-Бечановић. Рјечник је општег типа и намењен је широј читалачкој публици. У њему је пописано и 3.446 речи које припадају народном говору и одражавају црногорски менталитет.

„Лексеме авизан, азман, азманка, баламутина, бамбрек, барач, бјечве, бјелаче, ваздан, валутак, вастаче, вељи, вигањ и многе друге означавају оне дјелове културне и друштвене стварности који измичу модерном животу и падају у заборав“, казала је професорица лингвистичких наука Јелена Башановић Чечовић.

О историјским контактима Црногораца са другим народима сведоче позајмљенице које су такође нашле место у овом Рјечнику. Најзаступљеније су речи чије се порекло везује за оријенталне и романске језике док је мање оних које потичу из грчког, немачког, мађарског, руског и албанског. Пописане су и позајмљенице из енглеског језика које су се одомаћиле, попут речи блог, бестселер, билборд, ботокс, веб и друге. „Примјере њихове употребе обично смо налазили у језику савремених црногорских штампаних медија или литерарним остварењима млађих црногорских стваралаца“, рекла је Башановић Чечовић. Текстуални део употпуњују 182 графичке илустрације речи које је урадио књижевник Зувдија Хоџић. „Био сам човјек, онај који воду носи, прихватио сам се много лакшег посла“, казао је Хоџић.

Из Црногорске академије наука и умјетности истичу да овај Рјечник представља темељ за црногорски идентитет. „Прије ове књиге све приче о идентитету су празна наклапања, ова књига је велика потврда литературе народа који ту литературу баштини“, казао је књижевник Јеврем Брковић.

„Предсједништво Академије је одлучило да овај Рјечник буде скроман, али више него важан поклон Академије обиљежавању десете годишњице обнове независности Црне Горе“, казао је председник ЦАНУ Момир Ђуровић.

Планирано је да други том Рјечника црногорског народног и књижевног језика буде објављен у априлу наредне године. Када буде завршен, комплетан Рјечник објединиће богату грађу од чак 90 хиљада речи, а биће штампан на оба писма, с тим што је предност дата ћирилици јер је и прва штампана књига код јужних Словена, Октоих, била на овом писму.

извор: fakti.org/serbian-point/njegosevi-srbi/dukljansko-montenegrinska-crna-gora-izdala-svoj-rjecnik-crnogorskog-narodnog-i-knjizevnog-jezika

 

Прочитај без интернета:
0 гласовa