У селима Вариводе и Гошић код Кистања одржана је комеморација у спомен на српске цивиле свирепо убијене по завршетку хрватске акције „Олуја“.

Истовремено, у цркви Светог Марка у Београду Крајишници су се подсетили на овај тужан датум парастосом који је организовала Влада РСК у изгнанству.

За овај злочин, ни двадесет година касније још нико није процесуиран, а директор Веритаса Саво Штрбац каже да је у селу Гошић, 27. августа, месец дана по завршетку „Олује“, убијено седморо Срба који су просечно имали – 70 година, а месец дана касније, 28. септембра 1995, у Вариводама деветоро Срба, просечно су имали 69 година.

- Говорим о цивилима из села у којима ни за време рата, а посебно не после њега, није било никаквих ратних активности. Реч је старчади која није желела да напусти своја огњишта. Страдали су само зато што су наивно поверовали позивима Фрање Туђмана да „особно“ гарантује сигурност свима који нису „окрвавили руке“ – наводи Штрбац.

Скрнаве и споменик

Истрага је утврдила да је хрватска полиција убијене сахранила на гробљу у Книну под ознаком „Н.Н“. Хашки истражитељи су 2001. године испитали ову гробницу и установили да се ту налази 301 тело страдалих Срба из периода „Олује“, али и касније.
Жртве су идентификоване годину дана касније, а сахрањене су у родним селима, где су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута били скрнављени.

Тела убијених ексхумирали су у пролеће 2001. године хашки истражитељи, мада је Жупанијско државно тужилаштво из Задра још 1996. године подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника због кривичног дела убиства из користољубља.

Срамота Хага

Злочини у Гошићу и Вариводама били су део оптужнице против хрватских генерала у Хашком трибунала. У пресуди, судије су утврдиле да су „убиства почињена“, али није могло да се утврди ко их је починио, па су „испали“ већ у првој – осуђујућој пресуди Готовини и Маркачу.
Истовремено, неке од породица побијених Срба су тужиле Хрватску за одштету, а Веритас упозорава да је стратегија Хрватске да те захтеве одбаци „због застарелости“.

Четворица од шесторице оптужених су у истрази признали ова убиства, али и поред тога сви су на крају ослобођени зато што је суд прихватио њихову тврдњу да су ова признања дали „под притиском полиције и истражног судије“.

Врховни суд Хрватске затим је укинуо ту пресуду и случај вратио на поновно суђење пред Жупанијским судом у Шибенику. Међутим, 13. фебруара 2002. године заступник оптужбе је одустао од оптужнице против свих оптуженика јер је „недвосмислено утврђено да они нису могли да почине те злочине“.

- За овај злочин до сада не само што нико није осуђен, већ ни поново оптужен – истиче Штрбац.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/521973/Dve-decenije-od-zlocina-bez-kazne

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ