Београд – Сиво тржиште у пекарству у Србији достиже висок удео, а према грубим проценама свака друга векна, произведена је на црно!

Млинари и пекари сматрају да надлежни државни органи не предузимају озбиљније мере, јер осим спорадичне контроле издавања фискалних рачуна, што је у задњих неколико месеци радила Пореска управа, ништа друго није учињено у сузбијању нелегалног тржишта.

Према подацима Републичког завода за статистику, званично регистрована производња хлеба у Србији у 2014. године износила је 165.000 тона, што представља свега око 30 одсто од укупне годишње производње и потрошње хлеба у Србији, која износи 553.000 тона.

„Званична статистика региструје једва око 30 одсто и то махом индустријске производње хлеба у Србији, а од преосталих 70 одсто статистички нерегистроване производње, где спада занатско пекарство, велики део чини сива зона“, каже за „Новости“ Здравко Шајатовић, в. д. директора „Житовојводине“.

Што се тиче евиденционих маркица за брашно, оне су само делимично увеле ред на тржишту. Пољопривредна инспекција је утврдила да их лепи огроман број произвођача брашна, али проблем је што се и брашно са маркицама продаје „у готовини“, мимо легалних токова и то је „храна“ за сиву економију у пекарству.

„Изостао је други важан корак у сузбијању сиве економије, а то је ефикасна контрола Пореске управе, да ли се брашно плаћа преко текућег рачуна или у кешу без обрачунатог и плаћеног ПДВ-а“, додаје Шајатовић. “ Из тог разлога је „Житовојводина“ званично затражила од Министарства трговине да укине Уредбу о маркицама, јер због изостанка потпуне контроле, она није постигла свој циљ, а индустријским млиновима су остали само повећани трошкови примене“.

Када је реч о борби против сиве економије, како истичу у новосадској „Житовојводини“, ово је прва Влада Србије, која је изразила јасну политичку вољу да се бори против сиве економије, међутим, реализација јасно изражене политичке воље је у пракси затајила.

Нелојална конкуренција

На тржишту хлеба у Србији тренутно послује око 6.180 пекара и индустријских и занатских и, у складу са тим, постоји огромна конкуренција на тржишту хлеба. То је у реду, али није у реду да знатан број учесника ради у сивој зони и легалном пекарству се јавља као нелојална конкуренција, претећи да их сасвим угаси. Просечна потрошња хлеба и пецива по глави становника у Србији износи око 87,4 килограма и за осам година смањена је 13,8 одсто, односно за 14,9 килограма.

Д. Маринковић / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/dve-trecine-vekni-na-crno/

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ