„Мој муж је био нервозан пре него што су га позвали да дође у болницу, што ми је био чудно“ прича Шефка Љајић.

Сат пре него што су га позвали да дође у болницу, Џевад се играо са синовима, али био је знатно нервознији него обично. Старији Рамиз питао ме је: „Мама, зашто је тата љут?“ Рекла сам му да није љут и да је само уморан, али и мени је изгледао чудно, био је нервозан, као да је нешто предосећао.

Ово за „Вести“ прича Шефка Љајић, супруга настрадалог анестезиолога Џевада и у сузама додаје:

– Кад се ни до јутра није јавио, хтела сам да зовем његове колеге у болници, тада ми је свекрва Санија, Џевадова мајка, рекла да не зовем никога и да је хеликоптер је пао. За тренутак сам занемела, а онда сам помислила: можда је неко преживео, можда је баш наш Џевад међу преживелима, моја нада кратко је трајала, из болнице су јавили да смо га изгубили – прича Шефка, која ће морати сама да брине о синовима, шестогодишњем Рамизу, трогодишњем Мехмеду и остарелој свекрви Санији.

Џевадов стриц Муамер Љајић каже да је његов синовац помагао целој породици:

– Знао је да оде у родну Дугу Пољану на Пештеру да помогне рођацима и комшијама приликом изградње кућа и у пољским радовима, прегледао је болесне, саветовао младе, имао је изузетну душу, такав човек се ретко рађа.

Сахрањени хероји

Комеративним скупом у Здравственом центру, родбина, колеге и пријатељи јуче су се опростили од Мирослава Веселиновића и др Џевада Љајића. Потом су сахрањени – Мирослав у селу Лукаре, где је живео, а Џевад у родној Дугој Пољани. На комеморацији је градоначелник Новог Пазара др Мехо Махмутовић рекао је да је уз помоћ фирме Квеле из Новог Пазара породици др Љајића обезбеђен стан, док ће супруга настрадалог Мирослава – Мићка Веселиновића Виолета добити стални посао. Од двојице колега опростио се и директор Здравственог центра др Мирсад Ђерлек, а у име лекарске коморе др Суад Личина. Сахрањена је и несрећна беба, којој је претходно, по деди, дато име Шахин.

Лош предосећај имао је и Филип Маринковић, сестрић медицинског техничара Мирослава Веселиновића, био је врло близак са ујаком, чули су се по неколико пута дневно, али у петак – ниједном.

– Увек ми се обавезно јављао кад крене на пут, не знам зашто, овог пута није. Чуо сам да је отишао за Београд да спасава неко дете, мислио сам да је у гужви, па нисам хтео да га зовем. Нисам га звао ни током вечери, верујући да можда спава у путу, да га не будим, једноставно, није ми се дало да га чујем – прича Филип и каже да је Мићко био вансеријски човек, прави херој, који је спасао много живота.

– Учинићемо све да помогнемо његовој супрузи Виолети, сину Данилу и ћерки Дарији – истиче Филип.
На Хируршком одељењу Опште болнице у Новом Пазару где су Џевад и Мирослав годинама радили кажу да су били изузетни људи, изванредни здравствени радници, дивни родитељи и велики хуманисти.

Посета министара

Породице Љајић и Веселиновић прексиноћ су посетили министри Братислав Гашић, Златибор Лончар и Расим Љајић, који је и близак рођак погинулог Џевада.
– Они су наши хероји, свој живот дали су да би помогли другоме, они и други изгинули су најбоље што смо имали, држава не сме заборавити породице својих хероја – рекао је министар одбране Братислав Гашић у Новом Пазару.

Др Кемал Брничанин каже да за Џевада и Мирослава нису постојали ни радно време, ни смена.
– Ако би чули за неку невољу, дотрчали би у болницу у пола ноћи и право у операциону салу. Њихов губитак је ненадокнадив, трагедија за цео овај крај – прича др Брничанин, хирург и начелник Хируршког одељења Опште болнице у Новом Пазару коме су Џевад и Мићко често асистирали и у најтежим борбама за живот.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/478680/Dzevad-slutio-da-ce-nastradati

0 гласовa