Окончан је сан америчког потпредседника Џозефа Бајдена да буде председник САД, мада је могућност да постане станар Беле куће први пут поменута када је, као тридесетогодишњак, 1973. постао члан Сената.

Неке од карактеристика захваљујући којима је као сенатор уживао поштовање, остваривањем договора и прављењем компромиса, утицале су, међутим, да Бајденови напори у председничким кампањама буду неуспешни.

Својевремено је 1988. година изгледала као обећавајућа за Бајдена, јер његова Демократска странка није имала фаворита, после пропасти 1984. на изборима.

Бајденова кампања је, међутим, завршена скандалом везаним за плагијат, пошто је признао да је користио делове говора лидера британске Лабуристичке партије Нила Кинока.

Бајден је поново покушао 2007. године, али је за будућег председника САД Барака Обаму одмах на почетку кампање рекао да је „први Афро-Американац који је артикулисан, бистар, чист и пријатног изгледа“, па је на првом изјашњавању у Ајови добио 0,9 одсто гласова.

Овог пута је постојала прилика унутар Демократске партије, због постављања питања о поштењу и поузданости вероватно главног кандидата странке Хилари Клинтон, после открића да је као амерички државни секретар одлучила да користи приватни сервер за слање електронске поште, али је Бајдену у мају умро најстарији син Бо.

Пре неколико дана је седамдесетдвогодишњи Бајден, стојећи испред Беле куће, између супруге и Обаме, рекао да је његова породица достигла тачку бола када помисао на Боа „доноси осмех, пре суза“, али да је сувише касно за председничку кампању.

Да се одлучио за председничку трку, Бајден би у њу кренуо са готово ненадокнадивим заостатком – без изборног штаба, изграђене кампање и предизборних фондова какве су прикупили Хилари Клинтон и њен главни супарник Берни Сандерс.

Осим тога, Бајден и Хилари Клинтон се обраћају истим бирачима Демократске партије, а мало тога указује да гласачи желе његову кандидатуру.

Према последњим истраживањима, Бајден је имао подршку 15 до 16 одсто бирача Демократске партије, док је Хилари Клинтон бележила раст са 42 одсто у септембру на 54 одсто.

Приче о Бајденовој кандидатури су почеле током лета, када су медији објавили да је Бо, при крају борбе са раком мозга, затражио од оца да се кандидује за Белу кућу, наводи Трибјун Њуз Сервис.

Бајден је пре неколико дана обећао да ће током последњих 15 месеци на функцији потпредседника САД, инсистирати на истраживању рака. „Ако бих нешто желео да будем, то је председник који је искоренио рак“, изјавио је Бајден.

Његова одлука да одустане од кандидатуре је добра вест за Хилари Клинтон, која више не мора да брине да би пријатни, срдачни Бајден могао да изазове поређења са њеним личним слабостима.

Бајденов искрени приступ би био у оштрој супротности са строго утврђеним стилом Хилари Клинтон. Као и дугогодишња Бајденова подршка правима припадника геј заједнице и контроли оружја. Истраживања јавног мнења указују да ће захваљујући Бајденовом неучешћу у трци, Хилари Клинтон повећати предност у односу на Сандерса.

Хилари Клинтон је оценила да је Бајден „добар човек и велики потпредседник“, који је помогао спашавању америчке аутоиндустрије и оживљавање економије, борећи се за веће плате, безбедније друштво и мирољубивији свет.

„То је резултат којим се треба поносити, бранити га и на њему градити. Убеђена сам да историја није завршена за Бајдена… Још тога треба урадити. И колико познајем Џоа, он ће увек бити на првој линији, борећи се за све нас“, поручила је Хилари Клинтон.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:573525-Џозеф-Бајден-одустао-о-председничке-трке-Крај-сна-дугог-четири-деценије

Прочитај без интернета:
0 гласовa