Њу Џерси – Ебола није искорењена мада Светска здравствена организација сматра да се изборила са овим смртоносном болешћу, која од прошле године хара западном Африком.

Опаки вирус је однео око 12.000 живота, а они за које се тврдило да су излечени поново оболевају јер је ебола у међувремену мутирала.

С обзиром на то да се ка Европи целе ове године крећу непрегледне колоне миграната, међу којима има и оних из западноафричких земаља, нарочито треба да буду на опрезу здравствене установе европских држава кроз које мигранти пролазе или се у њима настањују.

Пре свега зато да би се, ако затреба, на време помогло тим невољницима, поручује др Томислав Првуловић из Њу Џерсија, епидемиолог, који је својевремено као лекар, мисионарио у 50 земаља сиромашног света Африке и Азије.

„Ако из медија видимо да поред Сиријаца, Авганистанаца и Ирачана, у Европу стижу и афрички мигранти махом из Еритреје, Сомалије, Нигерије, Гамбије, Судана и Сенегала, а у некима од тих земаља било је прошле године еболе, те да је део тих избеглица у транзиту и кроз Србију, неопходна је повећана будност здравствених установа како у Србији, тако и у другим европским земљама.

Јер, вирус еболе је у међувремену стекао способност да се прикрије у телу преживелог и избегне да га открије медицински имунолошки систем. Чињеница да је пацијент излечен не мора да значи и да је ебола уклоњена из организма. Испоставило се на примерима поново оболелих да се вирус „паметно“ сакрио у овојнице зглобова, мозга, очију… То је зато што око тих овојница има мало крвних судова, значи мало крви и мало антитела из те крви која се борила против вируса еболе.

А тај „паметни“ вирус, док се скривао тамо, постао је још агресивнији и до сада је изазвао проблеме прво на зглобовима свих преживелих у Африци, а сада се појавио и менингитис (упала мозга), док некима прети слепило или глувоћа. И што је такође веома забрињавајуће све те „излечене“ особе, а да и саме не знају, ипак могу да буду преносиоци вируса уколико би здрави дошли у контакт са њиховом крвљу или излучевинама, укључујући и зној“, објашњава за „Вести“ др Првуловић.

Наш саговорник наводи пример Американца, др Ијана Кроужера, који је преживео еболу којом се заразио док је прошле године лечио оболеле у Сијера Леонеу.

„Др Кроужер је имао тешке симптоме који су почели да се јављају после 40-дневног опоравка у болници Универзитета Емори у Атланти. Када је отпуштен из болнице као излечен од еболе, убрзо после тога отежано је ходао, имао болове у доњем делу леђа, добио запаљење Ахилове тетиве и имао осећај боцкања у доњим екстремитетима.

Затим се јавило пецкање и осећај страног тела у очима, као и осетљивост на светлост. Анализа узорака течности између рожњаче и сочива, узети са његовог ока, показала је да је он и даље позитиван на еболу. Променила му се боја очију, пао му је очни притисак, очи су почеле да губе некадашњу структуру.

Др Кроужер осећа такође звоњаву у ушима, слух му слаби, а има и когнитивне проблеме, као што је слабљење краткорочног памћења. Пошто је доживео и епилептични напад, сад је под терапијом против епилепсије“, прича саговорник „Вести“.

Др Томислав Првуловић напомиње да „иако се сматра излеченом Нина Фам, болничарка из Тексаса која се заразила еболом у октобру 2014, док је лечила пацијента у једној болници у Даласу, константно има здравствене проблеме, укључујући и опадање косе, болове у телу, кошмаре и несаницу“.

„Такође, британска медицинска сестра Полин Каферки из Шкотске, која се инфицирала еболом и потом излечила, поново је оболела и у тешком је стању. Она се први пут разболела од еболе децембра 2014. током боравка у Сијера Леонеу где је лечила инфициране овим вирусом. Она је тада пристала да узме експериментални лек против еболе као и крвну плазму од пацијента који је прележао еболу.

Проглашена је здравом крајем јануара 2015. Лекари из болнице у Лондону установили су прошлог месеца да је вирус успео да опстане, да се након девет месеци од пацијенткиног излечења опет активирао и изазвао озбиљан поремећај у њеном централном нервном систему“, казује наш саговорник.

Да би се пацијент успешније борио са рецидивом вируса, поручује др Томислав Првуловић, потребно је да што пре поново прими још једну дозу серума, односно плазме против еболе, која се прави из крви оних који преживе ову опаку болест.

Мутација отежава дијагнозу

„Што вирус дуже кружи, више мутира. Кад се преноси са човека на човека, ебола се прилагођава дотичној особи, тако да и само једна промена генетског кода вируса може изазвати велике последице.

Мутација вируса може, примера ради, да повећа опасност од инфекције и да доведе до тога да болест раније избије код инфициране особе или да се другачије развија, тако да код оболелих може доћи и до других болести попут менингитиса, слепила, глувоће, епилепсије…

Такође, што вирус више мутира и прилагођава се новонасталим околностима то отежава његово дијагностиковање. Отуда и неопходност за што бржим деловањем“, указује др Првуловић.

Откривена у Конгу

Еболу је у Конгу открио др Џонатан Ман, у чијем тиму је тад био и др Томислав Првуловић.

„Др Ман је још тада инсистирао на серуму и плазми како би се зауставила епидемија. Због тога ми никад нисмо на терену имали епидемију катастрофалних размера. Једино нам је у Судану умрло много – 290 људи. А од прошле године до сада, има око 12.000 умрлих, више од 20.000 инфицираних и још увек људи пате и умиру од еболе“, каже др Првуловић.

Он напомиње да заслуга за откривање еболе, поред др Џонатана Мана, припада и др Питеру Пјоту, који је 1976. године у лабораторији у Антверпену (Белгија), добивши узорак крви белгијске калуђерице која је у Заиру патила од мистериозне болести, установио да је реч о смртоносном вирусу.

Преноси се директним контактом

Ебола је смртоносна заразна вирусна болест. Оболели добијају грозницу, болове у мишићима, високу температуру, главобољу. Општу слабост организма прате унутрашња, а понекад и спољна крварења кроз кожу. Вирус се преноси директним контактом с крвљу и телесним излучевинама инфицираног, укључујући и зној.

Инкубација траје до три недеље и за то време инфицирани несвесно може болест да пренесе другима. Вирус је добио име по реци Еболи у Конгу, где је 1976. године први пут пронађен и идентификован.

Р. Лончар / Вести

www.vaseljenska.com/svet/ebola-stize-sa-migrantima/

3 гласa