Албански премијер Еди Рама после посете Србији објавио је видео обраћање на званичном Фејсбук профилу у коме говори о томе шта би Албанци и Срби заједно могли да ураде у овом веку. Каже да два народа могу да имају велику улогу на Балкану, сличну оној коју су у 20. веку за целу Европу имали Французи и Немци.

„Ове седмице био сам у посети Београду, дводневној посети, припреманој већ дуже времена, у циљу унапређења наших стратешких односа за мир, интеграције и економски и друштвени развој и путем њихове регионалне димензије, у контексту историјског Берлинског процеса.

Албанци и Срби, у овом новом веку, заједно могу да ураде једни за друге и за Балкан оно што су Французи и Немци урадили у прошлом веку за саме себе и за Европу, са задивљујућом далековидошћу и с дивовском одлучношћу прешавши преко великих река крви које су их вековима раздвајале.

С чврстим уверењем у ту победничку идеју, и како бисмо је даље подстакли, ми данас водимо нову политику према Србији, политику дијалога, у којој нас оно што нас оштро раздваја, наша дијаметрално супротна стајалишта према независности Косова, не спречава да комуницирамо о ономе што нас спаја, а то је наш заједнички пут ка европским интеграцијама и наши међусобни интереси у погледу јачања економије.

Допустите ми да поделим са вама своје уверење у то да што се више Албанија отворено обраћа Србији, упркос Косова, и обратно, то она и пред својим народом јасно показује вољу за разумевање и сарадњу, у циљу остваривања интереса обичних људи и генерација које долазе, с обе стране овог зида наслеђеног из прошлости који дели Албанце и Србе, и утолико ће се теже митови и идеологије из прошлости у тој земљи и даље одржавати међу њеним грађанима, непријатељски настројеним према Албанцима.

Јер, као и Албанци, и Срби се данас, са своје стране, суочавају са великим наслеђеним проблемима, врло сличним нашима, у свакодневном економском, друштвеном и културном животу, и једни и други се суочавамо са назадношћу која утиче на квалитет рада наших институција и на функционисање државне администрације, и једни и други се суочавамо са акутном потребом, али уједно и са специфичном немогућношћу, да остваримо значајан раст страних инвестиција, што је и даље непромењени услов да наше економије остваре брзи раст који очекују наши грађани. Одвојени, Албанци и Срби имају мала тржишта, док је наше мало тржиште, овде у Албанији, односно међу Албанцима, и само подељено на два дела, између Албаније и Косова. Таква су, мање-више, мала и подељена, и друга тржишта у региону.

Стога је пред нама јасан избор – или ћемо остати подељени са Србима, окренути леђима једни другима, иако смо два суседна народа и, штавише, на нашу срећу, два највећа народа у региону, да се тако засебно суочавамо са знатним потешкоћама које произилазе из наших малих тржишта, или ћемо се окренути једни према другима, лицем у лице, полазећи од интереса, у првом реду нашег веома важног интереса, да остваримо раст наше економије, тако што ћемо комуницирати једни с другима, отворено и без комплекса, односно тако што ћемо се заједно суочити са проблемима нашег економског и друштвеног развоја.

Остајање на старом путу непријатељства и међусобног игнорисања, у овим мирнодопским временима, производи само већу конкурентност лажним патриотизмима међу нама самима и не доприноси ничим новим нашој економији и друштву, које и дан-данас наставља да плаћа рачуне из прошлости, највеће од свих рачуна. Нови пут, онај на коме ћемо се окренути лицем у лице једни према другима, угрожава каријере и послове оних који су од лажног патриотизма себи направили професију и којима је непрестана борба за симболе отаџбине начин живљења, али је то једини пут који може да нам обезбеди сигурну европску будућност, у миру и просперитету за све наше грађане.

Нажалост, понекад изгледа као да смо ми Албанци заборавили да смо ми били ти који су изашли као победници из оружаних сукоба са Србијом, и понекад се понашамо, у најбољем случају, као да ти сукоби још нису ни почели, а у најгорем, као да смо ми ти који су у њима поражени, а не Србија. То је заиста за жаљење. Као што је за жаљење и то што међу нама данас има и оних који не разумеју да дијалог са Србијом не представља само нову димензију живљења у једном сасвим новом свету за Косово, које с пуним правом тражи своје место у свим међународним организацијама и панелима, већ је и једини пут очувања наших економских интереса, који се без дијалога и без спремности на компромисе не могу превести у реални развој и добробит за наше грађане.

Економски развој и благостање не смеју се данас жртвовати у неком имагинарном балканском сукобу који се одвија путем реторике против дојучерашњих непријатеља, унутар самих зидова наше куће, и којим се користимо као оружјем за међусобне обрачуне у самој арени албанске унутрашње политике.

Већ смо изгубили толико векова, деценија и година, да сада већ не смемо себи да приуштимо да изгубимо ниједан једини дан више, играјући се рата и остајући у пат-позицији. Јер смо сада већ дошли дотле, захваљујући изузетно великом ангажовању наших савезника и партнера, да више не смемо да се понашамо као деца, заборављајући наше важне циљеве и задатке, окрећући се против читавог света, а тиме и против будућности наше сопствене деце.

Јер ми сада имамо две албанске државе, али и даље само један народ, који тражи и заслужује да ужива у плодовима европске будућности, а не да пати у ранама балканске прошлости. И ми, Албанци, нећемо уопште моћи да изградимо сопствену будућност ако не будемо превазишли и избрисали све границе из прошлости. Границе из прошлости између нас и Европе, између Албаније и Косова, али исто тако, и између Албанаца и Срба. У сва та три правца истовремено.

Будућност је у нашим рукама, не дозволимо да сами себи вежемо руке ланцима из прошлости.“ – Еди Рама

91.222.7.145/hronika/edi-rama-imamo-dve-albanske-drzave-ponekad-izgleda-da-smo-zaboravili-da-smo-mi-pobednici-u-oruzanom-sukobu-sa-srbijom.html

0 гласовa