• Да Русија нема нуклеарно оружје – давно би је стигла судбина Ирака, и у центру Москве би се, као у Багдаду, појавила „зелена зона“ за колаборационисте и окупаторе
  • Једина ствар која може зауставити америчку агресију и јесте – стопроцентна увереност (у Вашингтону) да се руски председник неће колебати да притисне фамозно „црвено дугме“
  • Зато треба показати спремност да се заштити Венецуела, треба спасити Сирију – показати противнику да челична воља Русије није ослабила
  • Најважније откриће „Лабораторије Касперског“ – са ликвидацијом вишегодишњег вируса који је значио претњу разоткривања војних тајни Русије – сада нам даје прилику да делујемо скривено од стратешког противника
  • Са овим открићем је повезан и чудан догађај на интернету. Досад је електронска пошта из Русије ишла преко западних сервера где је могла да буде пресретана и декодирана.  А ове недеље је електронска пошта између америчких савезних држава и англојезичних корисника први пут кренула кроз руске сервере
Пише: Исраел ШАМИР

        КАДА се капетан јаког брода под именом „Русија“ Владимир Путин поново нашао на свом капетанском месту – најтачније речи је изговорио његов портпарол Дмитриј Песков:

         „Сви су имали прилику да виде председника којег је разбила парализа, којег су заробили генерали и са грипом. А само што се, као сви већ знају, вратио из Швајцарске где му се дете родило“.

        Тако се завршила кловновска прича са „нестанком председника Путина“, прича о којој би целу причу могли да напишу А. Чехов и О. Хенри.

        Узбуђења је било много.

        Било је као кад муве зује, а било је нејасно о чему блогерске и остале муве зује по социјалним мрежама.

        Питали су ме забринуто из Њу Делхија и Каракаса, Лос Анђелеса и Тел Авива: „Шта се то код вас догађа? Да није државни удар (управо ову верзију је лансирао бивши амбасадор Израела у Москви Цви Маген)? Ја сам им поштено одговарао: „Ама, не догађа се ништа. Све је мирно“. Али, потом сам нисам издржавао, па сам телефонирао друговима блиским Кремљу: „Шта се то код вас догађа?“

        Напетост у медијским круговима је дошла дотле да је (љута опозиционарка) Ксенија Собчак узвикнула: „Како ћемо сада без Путина? Власти ће се домоћи људи из репресивног апарата, такви да ћемо се са носталгијом сећати Путина“.

        А у Кијеву, где су одавно сасвим шизнули, чак су – да би се изругивали – приредилу неку своју „сахрану руског председника“, а десетине укро-сајтова су претходно објавиле да је Путин умро.

        Сада је Путину – с обзиром да га сахрањују гласине – суђено да дуго поживи. Знам по себи: моју смрт су неки листови објавили још 1975. приликом јуриша на Пном Пен.

        Чак и одсутан Путин се појавио у ударним тв-терминима – у филму о повратку Крима који је потукао све рејтинге гледаности. Путин је у том филму говорио и о спремности да употреби нуклеарно оружје у случају напада на нашу војску на Криму. „Како? Па он је спреман да уништи нашу планету? У затвор са њима, главу на пањ!“ – скичао је Јудица Кантор, вођа антируске а проукрајинске кампање по социјалним мрежама. А све стоји сасвим обрнуто: управо та Путинова спремност спасава планету и све нас. Оружје за којим не стоји спремност да буде употребљено – то и није оружје већ скупа гомила гвожђурије.

        Да Русија нема нуклеарно оружје – давно би је стигла судбина Ирака, и у центру Москве би се, као у Багдаду, појавила „зелена зона“ за колаборационисте и окупаторе. Сада имамо прилику да посматрамо као „мирољубиви“ Обама прети инвазијом незаштићеној Венецуели, како одузима Сирији право да себи сама изабере владу. А тек шта би радио Русији!?

        Једина ствар која може зауставити америчку агресију и јесте – стопроцентна увереност (у Вашингтону) да се руски председник неће колебати да притисне фамозно „црвено дугме“.

        Наравно, нико не жели рат, али је боље гледати у лице смрти него постати плашљиви роб. А посшто се конфронтација не може избећи – боље ју је одмаћи даље од своје куће. Зато треба показати спремност да се заштити Венецуела, треба спасити Сирију, што ће помоћи да своје јединице проверимо у ратним условима и да покажемо противнику да челична воља Русије није ослабила.

        Најважније откриће „Лабораторије Касперског“ – који је пронашао вишегодишњи вирус који је значио претњу разоткривања војних тајни Русије – сада нам даје прилику да делујемо скривено од стратешког противника.

        Са овим открићем је повезан и чудан догађај на интернету. Досад је електронска пошта из Русије ишла преко западних сервера где је могла да буде пресретана и декодирана.  А ове недеље је електронска пошта између америчких савезних држава и англојезичних корисника први пут кренула кроз руске сервере.

        У току је најозбиљнија могућа борба.

        Борба на светској арени за независност Русије и за вишеваријантност света.

        Добро је што је капетан Русије на свом – капетанском мосту!

fakti.org/rossiya/medija-menju/elektronska-prepiska-izmedju-americkih-drzava-prvi-put-krenula-kroz-ruske-servere

4 гласa