Москва – Енергетске компаније широм света, због наглог пада цена нафте и еколошких проблема, одустају од производње нафте и гаса из шкриљаца, чиме су се распршиле наде да ће ти енергенти моћи да замене руске енергенте.

Многи нафтни гиганти почели да се повлаче из посла са шкриљцима због пада цена сирове нафте, пише лист ”кWх” и наводи да су на пример компаније „Шеврон“, „Ексон мобил“ и „Ројал Дач шел“ прекинули скоро све послове везане за добијање нафте и гаса из шкриљаца у Европи, Русији и Кини.

Разлози су пад цена нафте на ниво који не покрива трошкове производње нафте и гаса из шкриљаца, али и санкције наметнуте Русији, затим забрана те врсте производње енергената у Француској и Немачкој, као и разочаравајући резултати истраживања у Пољској и Румунији.

„Шел“ је саопштио да за 30 одсто смањује послове везане за нафтне и гасне шкриљце у свету, укључујући ту Русију, Украјину и Аргентину, док је „Ексон“ још раније изашао из пројеката у Пољској и Мађарској…

У Европи је, због пада цене нафе које се одражава и на пад цена гаса, спласнуо и ентузијазам добијања гаса из шкриљаца.

У Пољској, која има највеће залихе шкриљаца на Старом континенту, према прогнози стручњака, мора да се сачека најмање шест година да би опет постала рентабилна та производња.

Велике западне компаније, амерички „Ексон“ и „Коноко“, затим италијански „Ени“ и француски „Тотал“, нису били задовољни резултатима пробних бушотина за добијање гаса из шкриљаца у Пољској.

На другој страни, Мађарска жели да постане једна од малобројних европских земаља које ће почети експлоатацију обимних неконвенционалних лежишта гаса.

Мађарска је сада са 80 одсто зависна од гаса из Русије, а резерве

гаса у шкриљцима процењују се на око 1.500 милијарди кубних метара гаса, што би овој земљи било довољно за више од 120 година садашњег нивоа потрошње „плавог енергента”.

„Шеврон“ је у фебруару одустао од производње гаса из шкриљаца у Румунији, јер истраживања нису дала очекиване резултате и поред великих улагања.

Извесно је да тек враћање цена нафте на економски рентабилан ниво може донекле да обнови интересовање компанија за ове послове, али се то свакако неће брзо догодити.

И раније је било крупних еколошких примедби у вези са експлоатацијом шкриљаца, али је, како се истиче, однедавно пад цена нафте унео нове непогодности које су утицале да многе гигантске петролејске компаније почињу да беже од шкриљаца и они се више не препоручују као спасоносно решење и замена за руски гас.

Пад цена нафте на светским берзама иницирали су амерички потези на нафтном тржишту – не би ли се, из већ познатих разлога, ослабила руска економија, међутим, мало је чудно како је тај план изведен када, према последњим сагледавањима, испада да САД на тај начин повелику штету праве и својим компанијама, које су последњих година имале “шкриљачни бум”, а који би ове године могао да доживи свој крај, наводи тај лист.

Међународна агенција за енергију (ИЕА) сматра да ће ниске цене нафте ове године смањити инвестиције у производњу овог енергента из шкриљаца у САД за десет одсто.

Према подацима те агенције, за 98 одсто америчких извора нафте из шкриљаца граница исплативе производње је при цени барела нафте од 80 долара, а нижа цена нафте од наведене има негативне последице по инвестиције у шкриљце.

Барел нафте је, подсећа се, пао осетно испод те цене и зато се очекује се да америчка производња нафте из шкриљаца ове године забележи најмању стопу раста у последње четири године.

У Европи, према најновијој студији немачке консалтинг фирме „Њу енердžжи вач“, финансијски и еколошки трошкови везани за производну нафте и гаса из шкриљаца спречавају, барем у наредних десет година , остварење било каквог профита од продаје тако добијених енергената, а уз то се указује и на штете И трошкове тих метода по животну средину.

Процес хидрауличног ломљења стена (фракинга) могао би да загади пијаћу воду у Европи и изазове озбиљне еколошке штете, наводи се у студији и додаје да постоје велике разлике између услова за производњу гаса из шкриљаца у Немачкој и САД, као што је густина насељености, па су ризици и трошкови осетно већи.

Лист истиче да, судећи по наведеним чињеницама, недавни предлози потпредседника САД Џозефа Бајдена премијеру Александру Вучићу о томе да Србија користи амерички гас добијен из шкриљаца као замену за „Јужни ток” – веома брзо су пали у воду.

Исто би, како се наводи, могло да се каже и за недавно залагање британског министра енергетике Мајкла Фелона да уместо руског гаса што пре почну да се користе локална лежишта шкриљаца у Европи, јер сада је јасно да ни од тога нема ништа.

У међувремену земље централног и источног дела ЕУ, као и земље западног Балкана, још немају никакво конкретно и адекватно решење како ће и откуда добијати гас, када Русија 2019. године, како ја најавила, затвори славине гаса преко Украјине.

Танјуг

www.vaseljenska.com/ekonomija/energetski-giganti-beze-od-skriljaca/

0 гласовa