Београд / Стразбур – Посланици Европског парламента изгласали су на пленарној седници у Стразбуру резолуцију о Србији засновану на предлогу који је сачинио известилац Дејвид Мекалистер.

Посланици су данас усвојили три од укупно седам предложених амандмана на допуњену верзију Мекалистеровог извештаја из прошлог месеца, а они се тичу надлежности Србије за суђење за ратне злочине у бившој Југославији, положаја заштитника грађана Саше Јанковића и напретка у нормализацији односа Београда и Приштине.

У финални текст је ушла ублажена верзија амандмана који су предложили хрватски посланици уз подршку Европске народне странке (ЕПП), који су тражили да се Србија спречи да процесуира оптуженима за ратне злочине који су почињени на територији Хрватске.

У коначној верзији, усвојен је амандман којим се од Србија позива да „у духу помирења и добросуседских односа преиспита спорни закон”, а за то је гласало 347 посланика, док је 319 било против.

Изгласан је и предлог европских либерала да се осуде напади на омбудсмана Јанковића и да му се пруже сви услови за рад и доставе документа које је позакону захтевао.

Сем тога, усвојен је и амандман Зелених да се Србији ода признање због договора о правосуђу постигнутог тоокм фебруарске рунде дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине.

Гласање је одржано без расправе, с обзиром да је она одржана на синоћној седници ЕП.

У финалном тексту резолуције Србија се похваљује због напретка у реформама, развоју доброшедских односа и дијалога са Приштином, а од Европског савета се тражи да што пе отвори поглавља у преговарачком процесу.

Са друге стране, резолуција садржи критике због нарушавања слободе изражавања и положаја независних институција, као и због одбијања Србије да се придружи европским санкцијама против Русије.

Мекалистер: Поштовање и подршка за до сад учињено

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер изјавио је данас, након усвајања резолуције о Србији, да опредељење Београда за ЕУ и реформски напори владе заслужују поштовање и подршку Брисела и истакао значај даљег напретка по питању реформи.

Он је нагласио да се Србија налази на путу ка ЕУ и да српска влада показује опредељење за процес европских интеграција.

„Влада се ухватила у коштац са системским, као и социјалним и економским реформама. То заслужује наше постовање и подршку. Српски парламент је недавно усвојио важне законе о узбуњивачима, медијима, раду, приватизацији и банкроту. То је представља позитиван развој”, рекао је Мекалистер.

Известилац, међутим, наглашава да без обзира на то, за успешан процес интеграција од кључног значаја је свеобухватна примена закона.

„Владавина права, економско управљање, реформа јавне администрације су од фундаменталног значаја у демократији , као и за процес преговора”, нагласио је он.

Колико ће трајати процес преговора превасходно зависи од способности Србије да оствари одрживи напредак по питању реформи.

„Али, тај напредак може бити остварен”, закључио је Мекалистер.

Јоксимовић: Добар дан у ЕП за Србију

Министарка без протфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић поздравила је данашње усвајање резолуције о напретку Србије у Европском парламенту (ЕП) и истакла да усвајање амандмана хрватских посланика не може засенити чињеницу да је ово био добар дан за Србију.

Јоксимовић је, у изјави Танјугу, указала да не треба придавати превелики значај усвајању амандмана хрватских посланика.

Она је рекла да је за амандман гласало 347, а против 319 посланика, што показује да је Србија у доброј мери успела да нашу аргументацију презентује.

Хрватска, како је подсетила, је члан ЕУ и има своје сталне посланике у ЕП, што даје извесну предност у лобирању и пружању информација.

„Ово ни на који начин не треба да баци сенку, односно засени што је суштина, а то је да је заиста била добра дебата о Србији, да је Резолуција врло избалансирана, да су дате отворене препоруке за отварање преговора о поглављима ове године, као и да је Србија подржана у даљим настојањима да у реформама унапреди процес европских интеграција”, истакла је Јоксимовић.

Она је казала да се знало да ће бити тесан однос снага у ЕП око амднмана који су поднели хрватски посланици, а који гласи да се Србија позива да размотри свој закон о надлежности за ратне злочине. Како амандман каже нама није тешко – размотрићемо закон, с тим што смо потпуно уверени и знамо, као и већина посланика у ЕП, да је наш закон у складу са европским стандардима.

Бројне друге државе, како је истакла, имају исту такву јурисдикцију. Јоксимовић је казала да очекује да се и Европска комисија огласи и на неки начин укључи како би имали мишљење у којој мери је наш закон један део европске праксе.

„Можемо увек и уз експертско мишљење да покажемо јасно да су аргументи на нашој страни”, подвукла је Јоксимовић констатујући да је „ово био добар дан у ЕП за Србију”.

Резолуција ЕП: Воз Србије на трачницама за ЕУ

Државна секретарка Летоније Калинина Лукашевица је у излагању на пленуму ЕП, у име Савета министара ЕУ, изјавила да се већ разговара о акционом плану Србије за отварање поглавља о владавини закона.

Европски посланици су са 347 гласова „за” и 319 „против” усвојили највише оспоравани амандман на резолуцију у којем се „позива Србија да у духу помирења и добросуседских односа у сарадњи са суседима и Комисијом размотри свој Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине”.

То је далеко умеренија верзија од раније одбачених амандмана хрватских посланика који су тражили да Србија измени тај закон, тврдећи да се тиме ствара правна несигурност за држављане чланица ЕУ, као у случају хрватског држављанина Вељка Марића осуђеног за ратне злочине 1991. године, како је то у претходној расправи нагласио хрватски посланик Андреј Пленковић.

Овај амандман је припремио Мекалистер, који је заједно с Пленковићем у групацији странака деснице у ЕП.

У расправи је словеначка посланица Тање Фајон оценила као „забрињавајуће тежњу и притисак” да се Србији у поступку преговора о чланству с ЕУ наметну билатерална питања, као што је то хрватски став о српском закону о ратним злочинима.

Фајон је поновила став Европске комисије да би промена утврђених услова за преговоре са Србијом о поглављима владавине права и темељних слобода био „опасан преседан”, будући да је непобитна универзална надлежност српског закона.

Посланица Зелених Улрике Луначек је нагласила да је српски закон усвојен још 2003. и да су га Европска комисија и сви прихватили, док је у поступку против Марића тужилац оптужницу потврдио изјавама сведока.

Пленковић је узвратио да је знање Луначекове „непотпуно и пристрасно”, наводћи да српски закон нема никакве везе с универзалношћу сличних закона у чланицама ЕУ.

Летонска државна секретарка за Евроопу Калинина Лукашевица је у расправи подвукла да, уз напредак, српска влада мора постићи опипљиве резултате у владавини закона, реформи правосуђа, битки против корупције, слободи изражавања и дијалогу с Приштином, „што ће олакшати пут Србије у чланство ЕУ”.

Европски комесар за проширивање Јоханес Хан је истакао да је Србија на путу за отварање поглавља.

Челници ЕУ су подржали резолуцију ЕП у којој се поздравља одлучност српске владе да спроведе системске и структурне економске реформе.

Парламентарци ЕП у резолуцији напомињу да заостаје реформа правосуђа која је пресудно важна за даљи напредак у битки против корупције и безбедност пословања и инвестиција, а наглашавају кључни значај независности правосуђа и непристрасности судија и тужилаца.

У резолуцији се подвлачи да поглавље 23. о правосуђу и темељним правима, као и поглавље 24. правда, слобода и безбедност треба отворити у раној фази преговора о чланству ЕУ и Србије.

Такође се подстичу Београд и Приштина да наставе дијалог и примену постигнутих договора и да одмах на почетку преговора о чланству ЕУ-Србија треба отворити и поглавље 35. које обухвата нормализацију односа Приштине и Београда.

Амандманима је, међутим, допуњена претходна верзија резолуције, тако да се сад „инсистира на чињеници да поглавље 35, везано за односе Србије и Косова, мора бити подвргнуто прецизној дефиницији”.

Додаје се да „оквир преговора дозвољава да се утврди да ли напредак у једном поглављу јасно заостаје у односу на преговоре у целини, што омогућава Европској комисији да препоручи одлагање отварања или затварања других поглавља”.

Посланици ЕП „подстичу српске власти да предузму структурне економске реформе ради поспешења економског раста, да створе повољније услове за предузећа и улагања у целој Србији”.

Такође траже од владе Србије да уложе напоре за „сузбијање незапослености и сиромаштва, уравнотежење буџетских трошкова и боре се против корупције, која је главна претња за послове”.

Европски парламентарци исто тако „позивају Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику с политиком ЕУ, укључујући своју политику према Русији”.

У документу се изражава „жаљење што Србија, када је то од ње било затражено, није ускладила своје одлуке с одлукама Савета министара (ЕУ) којима се уводе рестриктивне мере против Русије”.

Посланици ЕП додају да се „ипак морају имати у виду економске, социјалне традиционално снажне везе које уједињују те две земље, уз оцену да Србија може одиграти улогу од крајње важности кад је реч о одностима ЕУ-Русија”.

Примећују се, међутим, да је „Србија с великом пажњом дочекала лица којима је забрањен улазак у Унију и да организује војне вежбе с руском војском”.

ЕП охрабрује Србију да искористи председавање ОЕБС-ом како би се допринело стабилизацији стања на истоку Украјине.

У резолуцији је похваљен рад независних регулаторних тела и њихов допринос побољшању правног оквира и већем ступњу одговорности државних институција, уз напомену да се „препоруке независних регулаторних тела морају следити, а њихова независност поштовати”.

Такође се поздравља и тражи спровођење усвојених закона о јавном информисању и медијима, закона о електронским медијима и закона о јавним радиодифузионим услугама.

Парламентарци ЕУ наводе да су „забринути због претњи новинарима, што се огледа у све већој аутоцензури… и све горих услова за потпуно остваривање слободе изражавања у Србији и наглашавају потребе потпуне транспарентности медијског власништва”.

У тексту резолуције се „забринутошћу констатује да политички притисци угрожавају независност медија” и позивају српске власти да створе услове за слободу изражавања и медија као темељне вредности ЕУ.

Такође се „поздравља конструктиван дух с којим српска влада делује у односима са суседним земљама… и испуњава међународне обавезе”.

„ЕП охрабрује Србију да у потпуности спроведе билатералне споразуме са суседним земљама и крене у решавање билатералних питањана прагматичан начин”, а као једно од важних питања за регионално помирење се наводи расветљавање судбине несталих у ратним сукобима у Хрватској, на Косову и у БиХ.

Овај став би могао да се разуме и као известан одраз одбаченог захтева делегације хрватских посланика у претходној расправи у Спољнополитичком одбору ЕП да се захтев да Србија одустане од истрага ратних злочина у региону постави као услов за даљи напредак Србије ка ЕУ, уз питања судбине несталих, повраћаја културних добара и решења границе на Дунаву.

Високи званичник Европске комисије Симон Морђу је на то узвратио да то не дозвољава утврђени оквир преговора о чланству и да, као и досад, билатерална питања морају бити решавана изван самих преговора, рекавши такође да је српски закон о ратним злочинима веома сличан законима више чланица ЕУ.

У документу парламента ЕУ се тражи од српске владе да отвори архиве бивше ЈНА, као и приступ власти бивших југословенских република документима бивше југословенске тајне полиције УДБА.

„Правна несигурност присутна у приватном сектору и након усвојених законских измена” и отуд се у резолуцији „поново изражава забринутост због одредби новог члана 234. о злоупотреби положаја и овлашћења који се још увек могу произвољно тумачити”.

Такође се каже да Србија треба да усагласи законодавсто с „правном тековином” Уније како би што брже спровела раздвајање и реструктурацију јавног предузећа за гас.

Танјуг / Бета

www.vaseljenska.com/politika/ep-izglasao-rezoluciju-o-srbiji/

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ