Драган Милашиновић

На данашњи дан (11.марта) пре 11. година у Хагу, медицинским третманом, убијен је Слободан Милошевић, само три дана након што је Хашки трибунал одбацио гаранције Владе Руске Федерације да се он пребаци на лечење у московску клинику “Бакуљев“.

У јуче промовисаној књизи „Анатомија судског убиства“, један од Милошевићевих лекара, др. Вукашин Андрић, изнео је тврдњу да је Милошевићева смрт наступила дан раније, а да је затворска администрација то сакрила, како би обдукције регистровала знатно мање присуство лекова, који су узроковали његову смрт. (1)

На дан његове смрти омладина Демократске странке организовала је сатанистичке перформансе којима је у свим већим градовима Србије слављена његова смрт, а тадашњи српски властодршци нису дозволили његову сахрану у Београду.  

Наше страдање данас мера је нашег греха према визији Србије коју нам је нудио, а коју смо ми одбили, када смо схватили да се за њу морамо борити. Нисмо били достојни те визије и зато данас живимо Вучићеву Србију као казну и пародију сопствених живота. 

И зато данас 11.03.2017. године, на дан његовог убиства у Хагу, треба се подсетити његовог последњег обраћања српском народу, непосредно пре пето-октобарског пуча (02.10.2002) и горког упозорења које нам је дао, знајући да је узалуд. Његове речи остају урезане у вечност као епитафи историјских заблуда српског народа. 

Нека је вечна слава и хвала СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ, борцу за Србију без глобалистичких окова, још увек последњем председнику СРБИЈЕ! 

 

Е П И Т А Ф И 

„У склопу те политике за распарчавање Југославије Косово би била прва жртва 

Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. 

Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисале у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, би по правилу били странци. 

Једна од заиста несумњивих последица запоседања територије неке земље од стране великих сила у двадесетом веку је поништавање идентитета народа који у тој земљи живи. 

Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље на последице активности које финансирају и подржавају владе земаља НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно … (2)

 

 

_____________________________

 

 

0 гласовa