Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је изазвао конфузију отварањем питања давања егејских острва Грчкој Уговором из Лозане 1923. године, на основу којег је с друге стране настала савремена Турска, на рушевинама Отоманског царства.

Жал за Отоманским царством?

- У Лозани смо дали острва где се наш глас више не може чути. Да ли је то победа? – било је питање председнику у разговору у четвртак у Анкари с локалним званичницима.

Егејска острва „су наша, било је наших џамија, наших храмова“, одговорио је он. Ердоганове присталице и противници различито оцењују последице споразума којим је у основи признат режим Мустафе Кемала Ататурка, оснивача Турске Републике.

Први жале што је Турска само део много шире територије која је раније била у рукама Отоманског царства, док други страхују од опасног клизања у неотоманизам. На свом врхунцу, Отоманско царство је контролисало регион од Балкана до Африке.
Склопљен 1923, Споразум из Лозане је последњи потписан с неком од земаља поражених у Првом светском рату. Њиме су утврђене садашње границе Турске на Средоземљу и према Персији (Ирану) после распада Отоманског царства.

Иако је био повољнији од Споразума из Севра (1919.) који би територију Турске затворио око Истанбулу и дела Анадолије, Споразум из Лозане је запечатио губитак свих Егејског острва – осим Гокчеада (Имврос) и Бозчада (Тенедос) – у корист Грка.

- Довођење у питање Споразума из Лозане је опасно и за односе између наше две земље, али и шире, за регион – одговорио је грчки премијер Алексис Ципрас.

На питање атинске ТВ СКАИ, грчки министар за европске послове Никос Ксидакис рекао је да сматра да су „отровне изјаве постале Ердоганова навика“.

За њега, то се може објаснити тиме што је турски председник „под јаким притиском изнутра“ после покушаја пуча 15. јула којим су побуњеници покушали да га свргну, а има и проблеме са сиријским и ирачким суседима.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/602768/Erdogan-odlepio-Egejska-ostrva-su-nasa

Прочитај без интернета:
1 глас