среда, новембар 22, 2017

Ердоган после победе: Можда вратимо и смртну казну

Ердоган после победе: Можда вратимо и смртну казну

-

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је вечерас могућност референдума о поновном увођењу смртне казне Гласање у Турској <br/> Фото: Танјуг/АП/Lefteris Pitarakis Гласање у Турској
Фото: Танјуг/АП/Lefteris Pitarakis

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је вечерас могућност референдума о поновном увођењу смртне казне.

Ердоган је то рекао у говору који је директно преносила телевизија, пошто је прогласио победу на референдуму о уставним реформама којима добија шира овлашћења.

„Ако (закон парламента) дође до мене, ја ћу га одобрити. Али ако не буде подршке (опозиције у парламенту)… онда шта да радимо? Онда можемо да одржимо још један референдум по том питању“, казао је Ердоган мислећи на смртну казну.

Како преноси АФП, док је Ердоган то изговарао, његове присталице су узвикивале пароле у знак подршке поновном увођењу смртне казне.

Ердоган је поручио онима који „настоје да омаловаже“ резултате референдума да то не чине, „јер је узалуд“, наводи АП.

ЕРДОГАН – ПОПУЛАРАН ЛИДЕР КОЈИ ИЗАЗИВА ПОДЕЛЕ

Реџеп Тајип Ердоган, политичар скромног порекла, брзо је, као шеф турске владе, а касније и државе, привукао страствене следбенике.

Ердоган је, међутим, ускоро постао неко кога се плаше и мрзе многи који га сматрају све већим аутократом што настоји да подрије секуларну традицију Турске, наметањем конзервативних верских погледа.

На референдуму, тесном већином, турски бирачи су одлучили да му дају још више власти.

Ердоган је од 2003. године, као лидер Партије Правде и развоја, у три мандата био премијер, пре него што је 2014. постао председник Турске.

Следбеници у њему виде личност која је омогућила да се чује глас религиозних Турака из радничке и средње класе, који су се дуго сматрали маргинализованим од стране елите окренуте Западу, наводи АП.

Сматрали су га неким ко је донео период стабилности и економског просперитета, изградње путева, школа, болница и аеродрома у раније занемареним деловима земље.

Са сваким изборним циклусом, Ердоган је постајао све моћнији, а критичари кажу – и све ауторитарнији.

Његова изборна кампања била је жестока и огорчена, и у њој је Ердоган своје противнике оптуживао да угрожавају земљу и да, чак, подржавају тероризам.

Пошто је преживао покушај државног удара у јулу прошле године, Ердоган је кренуо у обрачун са следбеницима исламског свештеника Фетулаха Гулена, кога оптужује да стоји иза тог покушаја.

У том обрачуну, скоро 100.000 људи изгубило је посао, а међу њима су судије, правници, наставници, новинари, војна лица и полицајци. Више од 40.000 људи је било ухапшено и затворено, укључујући и курдске посланике.

Стотине невладиних организација и медија је затворено, као и многе установе, од школа до клиника за плодност.

Ердоган, такође, није поштедео ни европске земље, оптуживши власти у Холандији и Немачкој да су „нацисти“ јер нису дозволиле да турски министри на њиховом тлу воде референдумску кампању међу турским држављанима.

Као премијер, Ердоган је имао подршку курдске мањине, која чини око петине становништва Турске. Он је смањио ограничења у праву на образовање на курдском језику и давању деци курдских имена.

У то време је постигнут и крхки прекид ватре са курдским побуњеницима на југоистоку земље, који се међутим, распао 2015. године и од тада је око 2.000 људи погинуло у сукобима побуњеника и припадника снага безбедности.

Ердоган је, пред референдум, обећао да ће нови председнички систем донети период стабилности и проспперитета за Турску.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:660746-Ердоган-после-победе-Можда-вратимо-и-смртну-казну

0 гласовa