ТУРСКА ври током тродневне жалости, после најгорег терористичког напада у новијој историји земље на Босфору.

Исламска држава је првооптужена за напад и власти убрзано раде на идентификацији двојице бомбаша који су самоубилачким чином прекинули мировни протест прокурдских активиста и левичара. Али, антивладини протести се не смирују, чак ни у тренуцима опраштања од погинулих и полиција је у акцији.

У миру у понедељак није прошло ни опраштање од неких од најмање 97 погинулих у нападу. Јаке полицијске снаге, са воденим топовима и оклопним возилима, дежурале су на прилазима џамији у истанбулском предграђу, док су стотине демонстраната са партијским заставама пролазиле узвикујући пароле против председника Реџепа Тајипа Ердогана. Лидер прокурдске опозиционе Народне демократске партије Селахатин Демиртас криви владу за напад за који тврди да је циљао његову партију.

СТИЖЕ И КАНЦЕЛАРКА
Немачка канцеларка Ангела Меркел отпутоваће наредне недеље у дводневну посету Турској, где ће са званичницима те земље разговарати о безбедносним питањима, о кризи у Сирији, као и о мигрантској кризи, саопштио је портпарол канцеларке Штефан Зајберт. Ова посета је најављена само два дана после бомбашког самоубилачког напада у турској престоници Анкари, а Меркелова од Турске очекује помоћ по питању таласа избеглица које са Блиског истока долазе у Европу.

Мало је оних, укључујући власти у Анкари, који не проналазе везу између напада и предстојећих парламентарних избора 1. новембра. Премијер Турске Ахмет Давутоглу тврди да је напад представљао покушај утицаја на њихов исход. Опозиција, међутим, оптужује Ердогана да у сукобу са Курдима долива уље на ватру, надајући се да ће тако привући националистички оријентисан део гласачког тела. Прокурдска опозиција Ердогана оптужује за нападе у Анкари.

Добитник Нобелове награде за књижевност Орхан Памук тврди да је Ердогана разбеснео неуспех на изборима 7. јуна, када је његова владајућа партија изгубила апсолутну већину коју је имала од 2002. и тако распршила председникове наде да ће изменити Устав и проширити ингеренције. Курди га нису подржали, па Памук верује да су влада и војска одлучиле да поново покрену рат против курдског покрета.

- Цела земља данас разуме Ердоганову рачуницу. Прво није хтео да буде део међународне коалиције која се бори против исламског калифата. Затим, прихватио је да ради оно што су од њега тражили Американци. Онда је истовремено са калифатом, почео да бомбардује Курде. Једна мирна земља одједном се нашла у рату, истовремено против исламског калифата и против Радничке партије Курдистана, курдских побуњеника – примећује Памук.

Партија председника Ердогана АКП бори се сада за освајање неколико процената више гласова него што је добила у јуну, како би добила већину, неопходну да би њен лидер променом Устава продужио власт. У том контексту аналитичари виде његово истрајно „тренирање строгоће“ према медијима, чак и после напада. Југоисточна Турска за то време је утонула у жестоке борбе између снага безбедности и курдске ПКК.

Ситуацију компликује рат у суседној Сирији који продукује џихадистичке борце, масовну избегличку кризу и захуктава војне интервенције. Анкара све чешће негодује због налета руских авиона, НАТО наговештава слање трупа у Турску ради евентуалне одбране своје чланице, док политичка нестабилност на Босфору компликује ситуацију у овом већ трусном подручју.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:571648-%D0%95%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%83

Прочитај без интернета:
0 гласовa