Лидери земаља Европске уније су, упркос противљењу више чланица, продужили санкције Русији због украјинске кризе, што и учињено да би се Москва посредно „казнила“ због истрајне подршке власти сиријског председника Башара ал Асада и, посебно, због жестоке оружане операције и бомбардовања сиријског града Алепа.

То данас оцењују коментатори медија у ЕУ и дипломате после синоћ завршеног заседања шефова држава и влада Уније који су у саопштењу нагласили да „морају положити рачуне они који су одговорни што је тамо (у Алепу) прекршено међународно право, а почињени су и могући ратни злочини“.

Продужетак санкција Русији због, како је образложено, нерешавања украјинске кризе у оквиру споразума „Минск плус“, недавно је приликом сусрета с више вођа ЕУ тражио и одлазећи амерички председник Барак Обама.

Томе су се и синоћ у Бриселу успротивиле неке чланице ЕУ, посебно Италија, Мађарска, Грчка, Кипар и Аустрија.

Европски званичници су то незванично објаснили настојањем већине у ЕУ да се бар за неко време предупреди могућа промена политике Беле куће кад власт предузме нови председник Доналд Трамп који се залаже за смиривање сукоба с Москвом и за савезништво с њом у разбијању главне светске претње коју он види у терористичкој Исламској држави.

То се повезује и с изборима у кључним европским земљама, и указује на то да би, рецимо, такође у Француској, чија садашња власт жестоко осуђује подршку Русије Дамаску, реално могао доћи на власт Франсоа Фијон који тражи укидање санкција Москви и окретање сарадње с Русијом ка темељу јасних заједничких интереса.

Фијон је листу „Фигаро“ изјавио да „Европа мора имати дугорочну стратегију с Русијом – највећом земљом света, а не само реаговати емоцијама“.

Неке посебне санкције Русији због Сирије, како је објашњено, нису разматране, нити су могле бити усаглашене, али је порука вођа европских земаља била, иако су операције обустављене и из Алепа почело извлачење цивила и наоружаних противника Асада, да „снажно осуђују настављање напада на Алеп које изводи сиријски режим и његови савезници, посебно Русија и Иран“.

Британски лист „Фајненшел тајмс“ наводи да је немачка канцеларка Ангела Меркел по завршетку заседања у Бриселу „оптужила Кремљ и Техеран за ‘злочине за које мора уследити освета’ због њихове подршке Дамаску“.

Будући да су „могућности ЕУ све мање кад је реч о расплету у Сирији“, како сматра француски лист „Фигаро“, шефови држава или влада европске двадесетосморице траже хитно преусмеравање сиријске кризе ка политичким преговорима и мирном решењу.

Европа је, подвлаче, спремна да обилно финансијски помогне обнову Сирије, али „нема говора да то учини ако би Башар ал Асад остао на власти“.

Лидери ЕУ су у закључцима заседања „поновили приврженост међународном праву и територијалном интегритету Украјине“, и закључењу споразума о придруживању зони слободне трговине ЕУ-Украјина.

Европски дипломатски званичници посебно наводе да су лидери Уније нагласили да то „одражава стратешку и геополитичку важност коју Европска унија придаје регионалном оквиру“ – односима са суседством.

„Украјина је тампон-држава, преко које се преламају европски и руски геополитички и стратешки интереси“, оценио је један аналитичар.

Лист белгијских пословних кругова „Еко“ данас оцењује да „ЕУ у вези са Сиријом само барата речима“ и наводи изјаву белгијског премијера Шарла Мишела да „не сме доћи до заоштравања, већ (треба да дође до) доброг дијалога с Русијом“.

Стављање на снагу споразума о придруживању с Украјином, важно за ЕУ, под великим је знаком питања јер су Холанђани то одбацили са 61 одсто гласова на референдуму у априлу.

За ступање на снагу тог споразума је потребна сагласност свих 28 чланица ЕУ. У противном и сами челници ЕУ сматрају да би то био нови ударац европском јединству усред криза имиграције, тероризма, недовољног економско-социјалног опоравка и бунта дела грађана против владајућих елита и политика.

На самиту ЕУ је отуд дато и правно обавезујуће јемство холандском премијеру Марку Рутеу да покуша да ипак у Парламенту добије већину за прихватање споразума с Украјином.

Европски лидери су се пред Рутеом обавезали да споразум с Кијевом неће водити уласку Украјине у ЕУ „на мала врата“, да нема обавезе војне подршке Кијеву, нити посебне финансијске помоћи ЕУ, и да ће се знатно ограничити право Украјинаца да долазе и раде у Унији.

МИП Русије: ЕУ још једном показала слабост и немоћ

ЕУ је поново показала слабост, доневши одлуку о продужењу санкција Русији, упркос интересима земаља-чланица, саопштили су у Министарства иностраних полова Русије.

„ЕУ је још једном показала слабост и немоћ да призна очигледну ствар — повезивање ограничења са реализацијом Минског споразума је апсурдна. Управо Русија игра конструктивну улогу у преговорима у ’нормандијском формату‘. Несумњиво је да су антируска ограничења постала циљ сам по себи ЕУ, која у недостатку других примера жели на сваки начин да покаже своје познато јединство, макар у овој сфери“, наводи се у саопштењу Министарства иностраних полова Русије.

Јуче је на крају самита председника и премијера држава ЕУ донета одлука о продужењу санкција Русији на још пола године.

www.nspm.rs/hronika/eu-sankcije-rusiji-produzene-zbog-ukrajine-ali-i-sirije-moskva-%E2%80%93-produzenje-sankcija-znak-slabosti-eu.html

1 глас