Забринути и уплашени да ће победом Доналда Трампа на изборима у САД бити доведен у питање либерални демократски и економско-тржишни поредак Запада, па и кључна улога Америке у НАТО, челници Европске уније су позвали Трампа на што скорији састанак, а у недељу и понедељак ће о последицама његове победе ванредно расправљати шефови дипломатија ЕУ.

Победа Трампа је с одбојним ставом дочекана код већине влада и политичких снага у земљама ЕУ, јер се страхује да ће то подстаћи нове поделе унутар Уније и дати веће изгледе популистичким, десничарским снагама и лидерима, који су против интеграције или траже излазак из чланства ЕУ, да постигну добре резултате на изборима који предстоје у многим државама Уније.

Сад многи постављају питање нема ли изгледе да се, рецимо, у Француској домогне власти шефица крајње десничарског Народног фронта Марин Лепен, за коју већ гласа последицама неолибералног капитализма и мондијализације погођена француска „бела радничка класа“, слична Трамповој бази у САД.

Марин Лепен тражи излазак Француске из ЕУ, евра и НАТО-а, као и драстичне мере за сузбијање имиграције и тероризма, управо као Трамп.

Шеф групе социјалиста у Европском парламенту Ђани Питела је драматично позвао Европу да се економско-политички, па и идеолошки, преустроји и нагласио да „све док радници плаћају више пореза него мултинационалне компаније, тешко ће гласати за нас или волети Европу“.

Владе и многе странке у Француској, Немачкој и још неким државама које желе јачање ЕУ, укључујући стварање економске владе еврозоне и одбрамбене структуре ЕУ, сматрају да Трампов тријумф може довести до међународног и трговинског самозатварања, изолације Америке и захтева нове администрације у Вашингтону да се Европа у одбрани много више ослони на сопствене снаге и за то плаћа.

Неки европски политички прваци и владе су, међутим, поздравили долазак Трампа на чело САД уз оцену да је то потврда државне и националне самостојности, којој и они стреме, уз поздрављање конкретних Трампових програмских циљева о заустављању имиграције, оштрој борби нарочито против исламског тероризма и заштити домаћег тржишта од нелојалне светске конкуренције.

Француски председник Франсоа Оланд је сажео виђење многих европских првака рекавши да се сад „улази у раздобље велике неизвесности“.

У економским анализама у ЕУ се примећује да су берзе на Трампову победу реаговале много смиреније него што се очекивало, стручњаци су подељени око тога хоће ли администрација новог америчког председника успети да створи нових 25 милиона радних места, постигне привредни и раст бруто домаћег производа од четири одсто годишње. Или ће велике државне инвестиције, јавни радови, кресање пореза и преиспитивање међународних уговора о слободној трговини гурнути Америку у огромне буџетске дефиците, још веће дугове и рецесију, што би подогило добар део света, па и Европу, која се веома споро опоравља од економске кризе.

Једно је сад сигурно, рекли су и високи званичници Европске комисије, а то је да и досад за многе Европљане спорни споразум ЕУ-САД о слободној трговини и гарантовању инвестиција неће бити склопљен, јер то не жели ни Трамп.

Шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер је оценио да ће доласком на власт Трампа „многе ствари бити теже“ за америчке савезнике, а челници ЕУ, Жан-Клод Јункер и Доналд Туск, су позвали новог америчког председника да се састане с вођама ЕУ „што пре му буде одговарало“.

Туск је неувијено саопштио да је ЕУ „уз поштовање демократског избора америчког народа, свесна да то доноси нове изазове, један од њих је и неизвесност око будућности односа савезника с обе стране Атлантика“ додајући да су везе ЕУ и САД „јаке, нагонске, духовне и биолошке“.

Туск је рекао и да је чуо Трампа „како позива на америчко јединство“. „А ја бих, међутим, позвао на европско и јединство с обе стране Атлантика“, додао је.

Немци су, био је отворен Штајнмајер, прижељкивали победу Трампове противнице, али је канцеларка Ангела Меркел ставила до знања да Трампу нуди сарадњу на темељу „заједничких вредности демократије, слободе и људског достојанства“, дакле врло уопштених начела у очекивању шта ће урадити нови шеф Беле куће.

За многе владе и политичаре у ЕУ је велика непознаница шта ће Трамп урадити у склопу НАТО, јер су његове поруке о томе да европски савезници морају много више сами да пораде на одбрани изазвале велико узнемирење нарочито у Пољској и балтичким земљама, посебно зато што је предочио да САД неће аутоматски бранити те земље ако би им запретила Русија.

Један Трампов дипломатски саветник је синоћ изјавио француској телевизији Франс 2 да ће се он с руским председником Владимиром Путином „прагматично“ договорити о заједничкој стратегији и сарадњи у сламању исламских терориста Даеша у Сирији, а у програму има и стварање „зоне безбедности за Сиријце унутар Сирије, што би морале да финансирају петролејске монархије Залива“. Можда није чудно што је шеф НАТО Јенс Столтенберг штуро поздравио Трампову победу у две-три кратке реченице, оценивши да је „вођство САД потребније него икад“.

www.novosti.rs

 

Прочитај без интернета:
5 гласовa