За последњих четврт века био је само један Давос са истим осећајем ужаса. То је био Давос 2009. године, када се захуктавала глобална светска финансијска криза и када су сви постављали питање: шта је то – криза у систему или криза читавог система? Испоставило се да је то, ипак, криза у систему

Степен ужаса сада, 2017. године је једнак степену ужаса 2009. године. Све то може да се изрази формулом: свет изграђен после Другог светског рата се руши, он више не постоји

Давос-2017 је отварао генерални секретар Комунистичке партије Кине господин Си Ђинпинг говором који је био полетна ода тржишној економији и глобализацији. Од њега смо чули суперлиберални говор написан у најбољим традицијама чикашке школе. А Доналд Трамп је у исто време објавио да Америку сви киње, да ће он повећавати царине и да ће немачки и други аутомобилски концерни – ако изграде фабрике у Мексику – морати да плате огромни порез на све што буду хтели да продају у САД. Свет се заиста преокренуо

Уместо фундаменталних вредности либерализма, таквих као што су глобализација, демократија, мултикултурализам и других – на сцену долазе потпуно супротне: вредности националног идентитета, вредности националних интереса појединих земаља, приоритети националне културе и тако даље. Надам се ипак да се не ради о катастрофи либерализма већ о његовој – кризи

 

СВЕ оно што су Србији Мирољуб Лабус, Млађан Динкић и Божа Ђелић заједно, то су у Русији два човека – Јегор Гајдар и Анатолиј Чубајс.

Први није више међу живима, а други – Чубајс – дочекао је да види како се руским либералима измиче тло испод ногу и како неки (вице-премијер Алексеј Уљукајев) завршавају под истрагом. Чак и да осети ужас који је либерале у свету – због победе Доналда Трампа и његовог успињања на сам врх америчке пирамиде власти – преплаво попут цунамија.

Чубајс је интелектуално супериоран српским либералима. Зато вреди на све погледати његовим очима и ослушнути како он јадикује и чему се нада.

Он је у интервјуу московском Business FM, без икаквог увијања, рекао: „Најтачнији опис овогодишњег Давоса је – осећај ужаса од глобалне политичке катастрофе. Свет се окренуо тумбе”. Ево најважнијих делова тог интервјуа:

  • Читајући Financial Times иWall Street Journal — видимо да Трампа критикују у име прогресивне елите. Ваши утисци? Да ли то њега подучавају да је протекционизам – лоше, да треба да се бори против глобалног отопљавања, да будућност није за индустријском економијом већ је за новим технологијама и тако даље. Давос такође критикује Трампа или тамо на то гледају другачије?

          Чубајс: Сматрам да је тема Трампа, свакако, принципијелна ствар. Међутим, почео бих од тога, да за све године мог учешћа у Давосу ја се не сећам таквог ужаса који сада осећам код већине учесника. Пошто сам одавно у Давосу – запрепастио сам се када сам израчунао да сам већ 25-ти пут овде, а то је дуг историјски период, у току којег је био само један Давос са истим осећајем ужаса. То је био Давос 2009. године, када се захуктавала глобална светска финансијска криза и када су сви постављали питање: шта је то – криза у систему или криза читавог система? Испоставило се да је то, ипак, криза у систему а не криза читавог система. Некако смо је преживели.

Елем, степен ужаса сада, 2017. године је једнак степену ужаса 2009. године. Све то може да се изрази формулом: свет, изграђен после Другог светског рата се руши, он више не постоји. Ето, једноставна, али врло добра илустрација тога: погледајте, Давос је отварао генерални секретар Комунистичке партије Кине господин Си Ђинпинг говором који је био полетна ода тржишној економији са моћним позивима на уклањање међудржавних баријера, смањење царинских дажбина и на крају са изјавом како Кина отвара читав низ тржишта која су раније била затворена. Ето, чули смо суперлиберални говор написан у најбољим традицијама чикашке школе.

Практично у исто време Трамп у свом интервјуу изјављује да Америку сви киње, да ће он повећавати царинске дажбине и да, ако немачки и други аутомобилски концерни изграде фабрике у Мексику, они ће морати да плате огромни порез на увоз који ће он увести у Америци. Свет се окренуо.

Још једна-две илустрације на тему Трампа. Како је рекла једна од најкрупнијих америчких учесница, Трамп-председник има само две могућности: или ће да се одрекне свега што је до сад рекао, или ће све нас да доведе до катастрофе. И још један занимљив детаљ – промена не само тоналитета, већ терминологије. Најутицајнији светски лидери, аналитичари, новинари приликом описивања тренутне ситуације користе одреднице које су забрањене у јавним говорима: „идиотска одлука”, „одлука коју су донели идиоти”, „дебили” и томе слично.

То је, рекао бих, тачан опис овогодишњег Давоса – то је осећај ужаса од глобалне политичке катастрофе. При чему, приметићете, у економији се не догађа ништа катастрофално, глобална економија је прошле године имала раст, а 2017. очекује се раст од 3-4%, зато је данашња катастрофа – чисто политичка појава, што је по први пут за 25 година.

Анатолиј Чубајс

  • Ви то схватате као катастрофу, а то је, можда, само фактор изненађења, уплашеност, па ћемо се навикнути и схватити – да није све толико страшно?

          Чубајс: Укратко, ми говоримо о глобалном историјском процесу. Сада човек не може да схвати шта се дешава. У историјском процесу 1970-1980 година прошлог века либерализам достигао свој врхунац, срушен је комунистички систем, то је било доба „течеризма”, „реганомије”, као и идеолошког рада, између осталог и Френсиса Фукујаме са његовом књигом „Крај историје”, чији је смисао у томе да је историја завршена јер је либерализам свуда победио и више се ништа неће догађати.

Као што видимо, након тога се догађа нешто сасвим супротно. Уместо фундаменталних вредности либерализма, таквих као што су глобализација, демократија, мултикултурализам и других на сцену долазе потпуно супротне: вредности националног идентитета, вредности националних интереса појединих земаља, приоритети националне културе и тако даље.

Ја сматрам да свет дефинитивно показује потребу за обнављањем фундаменталних, либералних вредности. То је, узгред речено, и захтев не само према глобалном либерализму, већ и према руском либерализму, који је прошао кроз сличну причу за ових 25 година. Дубоко сам убеђен да за либерале, уз сву тежину данашње ситуације, отвара се очигледан изазов, очигледан упит, очигледна потреба за ревизијом фундаменталних либералних вредности.

Реч овде, како се мени чини, није о катастрофи либерализма, већ о кризи либерализма. А то није исто. У том светлу, ако либерали дођу до правилних закључака, то значи да ће они успети не само да се извуку из те катастрофе, већ ће успети да узјашу и да стану на чело новог таласа.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/evo-kakav-uzas-liberali-osecaju-zbog-donalda-trampa-na-vrhu-americke-piramide-vlasti

 

0 гласовa