Ниш – У граду на Нишави са више од 35.000 незапослених, од којих многи шансу на Бироу чекају годинама или зарађују мање од просека на републичком нивоу, све је више грађана који уместо једне свеже, за оброк сервирају две бајате векне хлеба. Да је потражња за старим хлебом велика, показује и догађај из једне пекаре у близини Тврђавске пијаце у којој умало није дошло до физичког сукоба две групе људи.

Пекари наводе да се цена хлеба у Нишу не разликује много од оних у осталим крајевима земље, а и пракса продаје пецива и хлеба по нижој цени, заживела је у већим градовима. У Нишу се цена векне свежег белог хлеба од пола килограма није мењала годину дана и кошта од 40 до 50 динара, а хлеб од претходног дана продаје се упола те цене.

„Осећам се немоћно када увече одем у пекару и тражим јучерашњи или хлеб који је испечен у зору, али, морам, јер као пензионер са примањем од двадесетак хиљада динара, храним петоро укућана“, јада се Сретен, времешни Нишлија коме, како истиче, понос не дозвољава да му презиме изађе у новинама.

„Ни син ни снаја не раде, а имам и унука. Купујем само оно најнеопходније и свакодневно – четири векне бајатог хлеба. Када се стави у рерну и мало препече, не мари.“

Према појединим истраживања, Срби годишње поједу у просеку 40 одсто више хлеба него грађани земаља у ЕУ и имају знатно нижи квалитет исхране.

„Правим хлеб у приградском насељу, а припадамо ланцу нишких пекара. Хлеб „од јуче“ у овом крају није новина, али ми колеге причају да и у центру људи чекају у редовима рано ујутро и касно увече. Многи пекари имају сталне муштерије, уписују се на списак“, каже један пекар, који није желео да се предстви „да му газда не замери“.

У Унији приватних пекара у Нишу наводе да помама за бајатим хлебом одсликава куповну моћ грађана и да већина, не жели јавно да призна да то ради због сиромаштва. Многи се „позивају“ на медицинске разлоге.

„Раније су хлеб од јуче куповали људи из села који су њиме углавном хранили свиње и псе или пецароши који га користе као мамац за риболов. Сада је другачије – каже Братислав Вукадиновић, председник Уније. – Ми смо предлагали акцију у којој би бајат хлеб одређено време делили сиромашнима бесплатно, али се одустало из санитарних разлога“, каже Вукадиновић.

У једној од највећих компанија за производњу хлеба у Србији и Нишу, „Дон Дон“, потврђују да је у Нишу интересовање за куповину бајатог хлеба повећано, па и да су у односу на поједине произвођаче цене приближне онима за свежи, што кажу представља феномен.

„Ми продајемо бајат хлеб и пециво на капији наше компаније и то по цени од 20 динара за килограм хлеба. Купују га грађани али и накупци, односно мали пекари који бајату векну продају по вишој цени“, наводи Милан Тодоровић, представник компаније „Дон-Дон“ у Нишу. По његовим речима људи купују и пециво које замрзавају и касније сервирају.

Хлеб и даље највише бацамо

И поред оваквог социо-економског стања, последње истраживање новосадског Института за прехрамбене технологије показује да Срби од свих основних намирница, и даље највише бацају хлеб, док се, како је речено, остале намирнице због беспарице далеко боље и дуже чувају. Према тим подацима, Србија се када је реч о бацању хране налази негде у светском просеку.

„Социјална кеса“ – 100 динара

У Нишу се на појединим местима рано ујутро у продаји могу наћи упаковане кесе, у које пекари убацују хлеб и разне врсте пецива од претходног дана. Такав „пакет“ може се купити за 100 динара. Потражња је велика, па многи у ред стану и који сат раније.

Н. Марковић / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/evo-kako-se-hrani-narod-u-vucicevoj-naprednoj-srbiji-jagma-za-bajatim-hlebom/

Прочитај без интернета:
0 гласовa