Брисел – Европски парламент је позвао земље ЕУ да што пре донесу законе који би омогућили супермаркетима да непродату храну дају у хуманитарне сврхе, уместо да је баце. Иницијатива, која се прелила на Европску унију покренута је у Француској и то од локалног одборника Араша Дерамбарша, који је у почетку, згрожен призорима бескућника који свакодневно претурају по контејнерима. Он је сакупљао одбачену храну из супермаркета и делио је угроженима, а затим покренуо петицију за доношење поменутог закона, која је имала неочекивано велики одзив.

Француски парламент је почетком маја изгласао закон према ком трговачки ланци не смеју више да бацају и уништавају непродате прехрамбене производе. Супермаркети у Француској (све продавнице веће од 400 квадрата) непродату храну, која је и даље јестива, према новом закону, морају да поклоне добротворним организацијама, а онај део који није за исхрану да се прерађује у храну за животиње или у пољопривредно ђубриво.

Директорима великих продавница нимало се, наравно, није допада ова кампања, као ни чињеница да су представљени као они који тек тако бацају храну. Неки од њих су ову кампању оценили негативно тврдећи да је започета само због тога да би се „политичари осећали боље” објашњавајући да од трговаца потиче тек пет одсто укупног отпада у Француској. Ипак, око 4.500 супермаркета већ је склопило уговоре о донацијама, а иницијатор Дерамбарш је, у међувремену покренуо сличну петицију и на нивоу Европске уније, која је резултирала позивом Европског парламента да све чланице донесу законе и придруже се овој акцији..

У ЕУ се годишње баци око 22 милиона тона хране која може да се једе, показала је студија истраживачког центра Европске комисије која је закључила да би 80 одсто тих намирница могло да се сачува, што би донело уштеде потрошачима, а користило и животној средини.

Истраживање које је спровео Заједнички истраживачки центар ЕК обухватило је пет чланица ЕУ – Холандију, Данску, Финску, Немачку и Румунију, у периоду од 1996 до 2005. године, пошто друге земље нису могле да пруже поуздане податке. Највише хране баца се у Великој Британији. Дневно то је тежина конзерве пасуља по становнику, а најмање у Румунији – отприлике јабука по особи дневно, показало је истраживање чији су резултати објављени у часопису „Инвајронментал рисерч летерс”.

Како је установљено у овом обимном истраживању, у ЕУ се по становнику годишње укупно баца између 55 и 190 килограма хране. У просеку 123 килограма, што је око 16 одсто укупне хране која дође до потрошача. Рачуница показује да би се могло спасити чак 97 килограма бачене хране по становнику годишње. То се односи на јестиви део намирница, док остаци попут костију, љуспи од јаја или кора од воћа и поврћа спадају у део чије се бацање не може избећи.

У ланцу снабдевања храном у ЕУ су потрошачи ипак најодговорнији за бацање хране. У истраживању се закључује да треба упутити људе како да рационалније купују и планирају потрошњу. Људи најчешће бацају воће, поврће и житарице кратког века трајања, али је месо то које садржи највеће количине азота и воде. У производњи меса се троше већи ресурси тако да и мала сачувана количина те хране може имати велики ефекат у смислу очувања тих ресурса, закључак је истраживања.

Метро: Променити пореске прописе

Компанија „Метро кеш енд кери Србија” у потпуности подржава иницијативу ЕУ поводом иницијативе за доношење закона против бацања хране. „Расположени смо да робу донирамо у хуманитарне сврхе, али у оном тренуту кад буде усклађен и порески закон у овој области, кажу у овој компанији”. Према њиховим речима у Србији послују у складу са Упутством за руковање отпадом и конфискатом. Када је реч о кварљивој роби, на дан истека рока трајања роба се пописује и „скида са стања”, одлаже се у конфискате или коморе за неусаглашене производе који су закључани и под адекватним температурним режимом. Након краћег периода се уништавају. За уништење намирница анималног порекла (месо, кости, риба, јаја и сл.) „Метро” има уговор са кафилеријама које одвозе и уништавају ову врсту отпада, кажу у компанији.

Делез: Већ разматрамо такву могућност

„И наш циљ је да се у будућности праћење рокова трајања производа што више увеже са пројектима социјалне одговорности. Увозне производе ’Делез’ приватне робне марке (365, ’Делез’) чија је амбалажа благо оштећена током транспорта најчешће донирамо, јер је реч о потпуно исправним производима”, каже Мартина Петровић, пи-ар менаџер „Делеза Србија”.

Према њеним речима, увођење донирања производа чији је рок трајања пред истеком или имају оштећену амбалажу, у сталну праксу, био би значајан искорак у помоћи локалној заједници.

„Ова пракса је изузетно развијена у европским земљама и разматрамо да је спроведемо на тржишту Србије, пошто је невладин сектор показао интересовање за ову врсту донација“, каже Петровићева.

У „Делезу” у Белгији, додаје, развијен је јединствен модел сарадње са невладиним организацијама, које се баве смањењем сиромаштва, на начин што представници ових организација улазе у продавнице непосредно по њиховом затварању и са рафова склањају производе којима је тог дана истекао рок. Ове производе узимају за аутоматско коришћење.

Јелица Антељ / Политика

www.vaseljenska.com/ekonomija/evropa-godisnje-baca-22-miliona-tona-hrane/

Прочитај без интернета:
0 гласовa