Упркос бројним алармантним сигналима да би челик из Кине, који се продаје по багателној цени, могао да уништи домаћу производњу, Европска унија за разлику од САД још увек није ништа предузела. На тај начин доведен је у питање опстанак једне од најважнијих индустријских грана, што би имало несагледиве последице по европско тржиште рада, пише аналитички портал Дојче виртшафтс нахрихтен.

Реутерс
Радници челичана у Бриселу: Протест због кинеског челика

Плански или не, Кина води трговински и валутни рат против остатка света на тај начин што вештачки умањује цене робе за извоз и манипулише курсне индексе своје валуте онако како јој то одговара.

Међународне финансијске организације већ су раније указивале на ове чињенице и на кинеску праксу да сав вишак својих производа „прелије“ на светску пијацу по толико ниским ценама које не могу бити економски одрживе, да на тај начин циљано уништава конкурентске фирме и угрожава читаве индустријске гране.

Тренутно је на реду европска индустрија гвожђа, која се налази пред колапсом.

Разлог је једноставан: Јефтино произведен, а уз то још и тајно државно субвенционисани челик, преплавио је светска тржишта. Кина је последњих година огромним кредитима направила изузетно велики број челичана са капацитетом који у огромном проценту превазилази домаће потребе: за само неколико година, земља која је морала да увози гвожђе дошла је до тога да је лане произвела више од половине светског челика! Како је у самој Кини потражња опала, сав вишак се усмерава ка извозу, тако да је прошле године у односу на 2014. извоз удвостручен.

За ову годину предвиђени застој у кинеским грађевинским пројектима само ће увећати количину гвожђа слободну за извоз, а то је количина која превазилази, на пример, комплетну јапанску производњу, иако је то земља која је други највећи произвођач челика!

Уз ниске цене које Кина постиже овим количинама, долази још и то да је обарањем сопствене валуте – кинески извоз додатно појефтинио.

Пут у пропаст

ЕУ ћути јер се нада да ће заузврат Кина отворити своја врата за робу која долази из Европе. Мада је 2013. године Унија представила програм Агенда 2020 који предвиђа да се до те године Европа на светској ранг-листи производње етаблира са око 20 одсто БИП (бруто индустријског производа) насупрот садашњих 15, може се десити да европска индустрија до тада већ заврши у музејима.

Америка је крајем прошле године увела додатни порез на кинески челик како би заштитила сопствену производњу, али ЕУ још не чини готово ништа да заштити сопствене фабрике и раднике, тако да прети велика опасност да се деси исто што је већ виђено у другим индустријским гранама.
Тако је Кина већ уништила текстилну индустрију, индустрију обуће и коже и производњу ципела, на пример, у Италији и Португалу, као и произвођаче обновљивих извора енергије у Немачкој и Шпанији.

www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/553039/Evropski-celik-pred-kolapsom

0 гласовa