Иако је намера Европске централне банке (ЕЦБ) била да „штампајући паре“ покрене умртвљену европску привреду, главна последица ове мере могла би да буде масовна селидба капитала из Европе у САД, преносе европски економски медији.

Ништа изненађујуће ако се зна да је ЕЦБ одлучила да програмира инфлацију и пад вредности евра у исто време када је иста таква институција у Вашингтону најавила подизање каматне стопе и раст вредности долара.

Штампањем новца, Европска централна банка покренула је масивни откуп јавних дугова држава – чланица ЕУ. ЕЦБ ће куповати дугове у вредности од 60 милијарди месечно, све до септембра 2016. године, што значи да ће за откуп јавних дугова потрошити 1.140 милијарди евра.

Рат валута

Чињеница да је у исто време када је у ЕУ отпочела операција „штампања пара“, у САД почела операција јачања долара – наводи многе на закључак да је у току „монетарни хаос“ или „рат валута“.

Куда све ово води, питају се многи док ЕЦБ тврди да су ствари под контролом.

Званично, ЕЦБ је одлучила да изазове инфлацију како би покренула заосталу европску привреду која се налази у дефлацији, што значи: нико не купује, нико не продаје, цене падају, производња стоји. Рачуна се да је инфлација од 2 одсто знак доброг здравља привреде.

Засипајући приватне банке бесплатним новцем, ЕЦБ се званично нада да ће ове бити стимулисане да коначно отворе повољне кредитне линије за појединце и предузећа да се задужују. Цене ће почети да расту.

Рачуница је да ће кренути потрошња јер ће свако мислити по логици „боље да купим сада – сутра ће бити скупље“. Тако ће се успорени привредни точак покренути, а тражња на тржишту – погураће и производњу.

ЕЦБ је и раније, у више наврата, спуштајући каматне стопе на издавање евра банкама, покушала да наговори банке да отварају повољне кредитне линије и улажу у реалну привреду. Мере нису донеле успех јер су банке радије улагале новац на финансијска тржишта где је новац роба и препродаје се, као и у увек исплативу индустрију наоружања.

Сада је ЕЦБ кренула са „тешком артиљеријом“, а неки кажу да је масовни откуп јавних дугова заправо „притисак на нуклеарно дугме“.

Шта ће бити ако се сада све опет понови?

Неки, као Франсоа Аселино, француски политичар десног центра и економски стручњак, сматрају да је посреди операција која би могла да доведе до уједињавања евра и долара тим пре што води њиховом уједначавању по вредности.

Све ово је, по Аселиноу, у складу са амбицијама САД да са ЕУ по сваку цену склопе трансатлантски уговор о бесцаринској зони. Тај уговор познат под именом ТАФТА и ТТИП, који је Хилари Клинтон назвала „економски НАТО“, по многима значи да ће САД „прогутати“ ЕУ наметнувши владавину западних транснационалних компанија и њихових интереса. Аселино није једини који сматра да Вашингтон „пилотира“ Европском централном банком чији је директор Марио Драги претходно био директор америчке банке Голдман Сакс.

Високе функције у истој банци имали су и Марио Монти који је 2011. године после пада Берлусконија постао председник италијанске владе без избора, као и Лукас Пападемос који је такође без избора исте године именован за председника грчке владе.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/480109/Evropski-kapital-ode-u-Ameriku

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ