СТРАЗБУР – Европски парламент (ЕП) усвојио је данас резолуције о Србији и Косову.

 strazbur_620x0

Резолуција о Србији коју је припремио известилац Дејвид Мекалистер усвојена је са 498 гласова „за“, 66 „против“ и 70 уздржаних.

За резолуцију о Косову известиоца Улрике Луначек гласало је 403 посланика, 130 је било „против“, а 104 уздржано.

У резолуцији о Србији ЕП је „са задовољством констатовао да је Србија ушла у амбициозан програм реформи“ и оценио да би Европска унија требало да у првој половини ове године отвори нова, кључна поглавља о владавини права и темељним слободама у преговору о чланству са Србијом.

Такође се подвлачи да су преговори о поглављу 35, које обухвата нормализацију с Приштином, „од битног значаја за напредовање Србије ка укључивању у ЕУ“. Уз оцену да је потпуна нормализација односа Србије и Косова важан услов за улазак Србије у чланство ЕУ.

Српске власти се позивају да одлучно крену у системске друштвено-економске реформе и да у том оквиру „посебну пажњу посвете младима“.

Парламент ЕУ сматра и да српске власти морају одлучно сузбијати корупцију, обезбедити независност правосуђа и уклонити политички уплив на судије и тужиоце.

У резолуцији се „подвлачи кључна важност начела владавине закона и пресудни значај независности правосуђа“ и напомиње да „иако је одређен напредак учињен у судству, усвајањем правила за оцену судија и тужилаца, политичко уплитање је и даље велико“.

„Корупција и организовани криминал су општепроширени у региону и такође представљају препреку за демократски, друштвени и економски развитак Србије“, наводи се у овом документу.

Европски парламентарци у резолуцији поздрављају напредак Србије у поспешењу услова пословања, смањивању буџетског дефицита и усвајању закона о раду и политици запошљавања, а власти у Београду подстичу да побољшају климу за инвестиције и обезбеде заштиту страних улагања.

Такође истичу да је, уз признање за напредак у преустројству јавних предузећа, битан даљи помак и увид у процес приватизације, што мора бити усаглашено с правном тековином ЕУ.

У резолуцији ЕП се „поздравља конструктивно поступање Србије у имиграционој кризи“ и „предочава да је Србија суштински важан партнер од помоћи ЕУ на Балкану, па је отуд нужно да ЕУ Србији дозначи средства и одговарајућу финансијску помоћ“.

Парламент ЕУ позива власти у Београду да „уложе снажније напоре и постепенно усагласе своју спољну и безбедносну политику с ЕУ, укључујући политику према Русији“, уз опаску да су „заједнички војни маневри Србија-Русија за жаљење“.

У документу ЕП се указује на српске ваљане законе и институционални оквир за заштиту људских права и темељних слобода, мада се предочавају и мањкавости у њиховом спровођењу и деловању посебно кад је реч о заштити рањивих група.

Такође ЕП „изражава забринутост због тога што није било напретка у побољшању ситуације кад је реч о слободи изражавања и медија“.

ЕП „са забринутошћу констатује да се и даље врши политички притисак који подрива независност средстава информисања, што за последицу има растућу самоцензуру медија“, и позива српске власти да „истраже нападе на новинаре и медије, што је изазвало оштре протесте Међународног удружења новинара“. Озбиљна забринутост изражава се и због сталног цурења у медије садржине текућих криминалних истрага „чиме се крши претпоставка невиности”.

Наводи се такође да „културна разноликост Војводине доприноси идентитету Србије“ и да „аутономија Војводине не сме бити ослабљена и закон о средствима Војводине мора неодложно бити усвојен, сагласно уставу“.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:589443-%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83

Прочитај без интернета:
0 гласовa