Угледни амерички магазин „Foreign Affairs“ анализира предстојећу ратификацију Протокола о приступу Црне Горе НАТО-у у Сенату, у свјетлу про-руске политике новоизабраног америчког предсједника Доналда Трампа.

Будућност односа између САД и Русије, чини се, овиси од питања да ли ће се амерички предсједник Доналд Трамп и његов кандидат за државног секретара Рекс Тилерсон улагивати заједничком пријатељу, руском предсједнику Владимиру Путину и прешутно се сложити с његовим интересима, или ће искористити близак однос с руским предсједником да остваре америчке циљеве.

Одговор може доћи убрзо након Трумпове инаугурације, јер је Црна Гора, која се од Србије одвојила прије десет година, својеврстан тест за односе између САД-а и Русије. Сљедећих мјесец дана, амерички Сенат ће ратификовати Протокол о приступу Црне Горе НАТО-у. До сада је 19 од укупно 28 НАТО савезника подржало улазак. Након неколико година оклијевања, улазак Црне Горе у НАТО породицу је снажно подржала и администрација америчког предсједника Барака Обаме.

Али, Москва је одлучна да осујети овај план Црне Горе, јер свако даљње проширење НАТО-а, без обзира на то колико је земља кандидат малена, Кремљ ће доживјети као директну пријетњу руској сигурности и као оспоравање регионалне и глобалне моћи Русије. До сада је Москва повремено пријетила Црној Гори недефинисаним казненим мјерама и често промовисала војно неутрални статус. То ће бити тест за Трумпов планирани заокрет америчко-руских односа: ако Трамп жели да задовољи Путина, наговориће републиканце у Сенату да замрзну кандидатуру Црне Горе, а ако жели наговијестити да побољшавање односа не значи прекомјерно попуштање, Сенату ће дати зелено свјетло да одобри придруживање Црне Горе савезу.

Црна Гора, која има мање становника од америчког града Нешвила и малену војску, необична је почетна стратешка тачка за односе између САД-а и Русије. Али ту постоји неколико важних фактора.

Као прво, Руси су стратешки преокупирани пријатељским лукама. Прошлог октобра, руске снаге су остале кратких руку кад су Шпанија и Малта одбиле носачу авиона „Адмирал Кузњецов“ да наточи гориво на њиховим обалама. Пријатељска лука на Јадранском мору би била добродошла али црногорске власти су одбиле ту идеју чим су почели преговори о уласку у НАТО.

А као друго, Русија има – или је барем имала – јаке економске везе с Црном Гором. До 2013. године Русија је била највећи инвеститор у некретнине и тешку индустрију у Црној Гори али су односи нагло погоршани. Руски бизнисмен Олег Делипаска сада тужи црногорске власти за улагање у земљу за коју се испоставило да није оно што је требала бити. Руска опсесија црногорским некретнинама је ишчезла, а Москва сада Црну Гору види као безобразника који се усудио окренути леђа Русији, истовремено се додворавајући НАТО-у и Вашингтону.

Русија је задњих година земље Балкана предала на бригу Западу, правећи проблем око Косова али ипак прихватајући да је цијели регион, укључујући и Србију и Црну Гору, усмјерен ка ЕУ интеграцијама. Али конфликт око Украјине је то промијенио. Латентни руски интереси су се интензивирали, поготово у земљама са бројним православним становништвом, као што су Црна Гора, Србија, Македонија и босанскохерцеговачки ентитет Република Српска. Американци који се љуте због петљања Русије у америчке изборе би требали размислити како се дугогодишњи западно оријентисани црногорски лидер Мило Ђукановић осјећа, јер постоје јаки и широко прихваћени докази да су проруски националисти планирали његово убиство пред овогодишње изборе.

Њихов план је био да искористе протесте против Ђукановића за његов атентат. Државни тужилац Миливоје Кантић сматра да им је главни циљ био „зауставити Црну Гору на еуроатлантском путу, а поготово спријечити њен улазак у НАТО.“Улога Европе у ријешавању распада бивше Југославије је често била компровитована, док је америчка политика била кичма, а некад и шака, расплета сукоба у Хрватској, БиХ, Косову и Македонији. За вријеме Барака Обаме, а и Џорџа В. Буша, амерички утицај је опао али регион никад није остао до краја препуштен Бриселу, нити европски лидери имају такав кредибилитет међу политичарима из региона какав има Вашингтон. Долазак проруски оријентисаног Трампа на предсједничко мјесто узнемирио је све западњачки оријентисане лидере, а охрабрио Русији склоне аутократе и њихове присталице.

Зато ће сљедећег мјесеца све очи бити упрте у амерички Сенат. Прије свега Путинове.

(Антена М)

 http://www.nspm.rs/hronika/forin-afers-protokol-o-pristupanju-crne-gore-nato-paktu-prvi-test-trampove-ruske-politike.html

0 гласовa