Треба ли да заборавимо да смо машинеријом НАТО од Србије откинули Косово које не признаје огроман број земаља, односно већина човечанства

 Жан Лик Меланшон / Фото Танјуг / AP Photo/Claude Paris

Жан Лик Меланшон / Фото Танјуг / AP Photo/Claude Paris

 ТРЕБА ли да заборавимо да смо машинеријом НАТО од Србије откинули Косово које не признаје огроман број земаља, односно већина човечанства?

Тим питањем обратио се јуче француски председнички кандидат Жан Лик Меланшон пред више од 70.000 својих присталица на предизборном митингу у Марсељу.

Меланшон је поручио да се Европа налази пред великом опасности од могућег рата.

- Треба ли занемарити чињеницу да Албанија с једне стране, Грчка и Бугарска свака са своје, показују прстом на Македонију и одређују део као да је то њихова територија?

Кандидат француске крајње левице је поручио да проблем не постоји само на истоку континента.

- Шта бисте рекли Валонцима када би Фламанци хтели да их напусте? Или Шкотланђанима уколико не желе границу коју је брегзит поставио између њих и Европе? Или Ирцима који нису имали границу међу собом, а сада је имају? – рекао је.

Жан Лик Меланшон је зато предложио организовање безбедносне конференције у Европи да би се од Атлантика до Урала утврдиле тачне границе земаља, после територијалних проблема који су се појавили последњих деценија. Навео је многобројне примере, од Крима, преко Гибралтара до Кипра који је, како је истакао, подељен на два дела после турске окупације.

Кандидат за председника Француске је истовремено поручио да његова земља треба да изађе из Северноатлантске алијансе.

- Предлажем вам да се повучемо из смртоносног и уништавајућег ланца НАТО. Што пре, то боље – рекао је Меланшон који је носио маслинову граничицу на реверу као симбол мира.

Он је поручио да на Старом континенту неће никакав рат, ни мали, ни средњи, ни велики.

- Повукао бих сагласност коју је Франсоа Оланд дао да се постави ракетни штит у Пољској под изговором иранске претње, а који је, у ставари, данас уперен против Русије – налгасио је Меланшон.

Кандидат крајње левице у последње време бележи велики скок у испитивању јавног мњења. Донедавно је имао само 10 одсто, а две недеље пред изборе избио је на треће место с 18 одсто и тенденцијом даљег раста, испред републиканца Франсоа Фијона са 17 и испод либералног левичара Емануела Макрона и крајње десничарке Марин Ле Пен који се котирају на око 24.

www.novosti.rs/

Прочитај без интернета:
3 гласa