„Мој син Александар је у ноћи између четвртка и петка, негде пред поноћ, дошао с посла и уморан легао. Још није ни заспао, а газда га је извукао из кревета и наредио да оде комбијем до Ниша где се покварио други комби из фирме. Аца је рекао да је уморан, али није вредело, газда га је отерао у смрт…“

Ово је са сузама у очима за београдске медије испричала Весна Стојановић, мајка Александра Стојановића (21) из Горње Стопање код Лесковца који је у петак око 3.30 погинуо заједно с Грујицом Дојчиновићем (58), Јованом Цветковићем (65) и Младомиром Јовановићем (53).

Они су настрадали када је на ауто-путу Ниш-Београд, у близини наплатне рампе Наис, шлепер којим је управљао Турчин Мехмед З. (62) налетео на два комбија заустављена у крајњој десној, зауставној траци.

Одбио да вози и преживео

Према писању београдских медија, по покварени комби првобитно је требало да крене Милош Ђикановић, али је одбио газдин ноћни позив уз образложење да му није плаћено ни оно што је раније зарадио! Због тога је газда тражио од Александра да крене на пут који је завршио трагично.

Према резултатима досадашње истраге, један од комбија, којим су превожени радници предузећа Центум из Лесковца према Београду и даље у Војводину, покварио се код Ниша, после чега је возач обавестио газду фирме о квару. Газда Центума је одмах упутио Александра Стојановића са другим комбијем, а трагедија се догодила у моменту када су радници прелазили из једног у други комби!

Јован Стојановић, отац настрадалог Александра, каже да је за несрећу сазнао преко интернета.

- Звао сам газду Ацине фирме, али он је препознао мој број, па се није јавио. Тек кад га је звао мој колега с другог телефона јавио се и испричао шта се догодило – рекао је Стојановић.

Сећам се само праска

Др Небојша Стојановић с Клинике за неурохирургију рекао је за „Вести“ да је разговарао са повређеним А. Ј. који му је рекао да само сећа снажног праска када је камион ударио у комби.
– Пре тога је ауто-пут био пуст и тек понеко возило је прошло поред нас док смо пребацивали ствари из једног комбија у други – рекао је А. Ј. овом лекару.

Из дворишта породичне куће Цветковића у месту Богојевци од петка одјекују плач и лелеци.

- Зар није доста што ћерку сахранисмо у цвету младости, са 18 година, ономад мајку, а сад и ти… Говорила сам ти прексиноћ да си се довољно нарадио и да не идеш, а ти оде заувек – јецала је Светлана Цветковић, супруга настрадалог Јована који је у фирми Центум ради као керамичар.

Туга је оковала и дом настрадалог Грујице Дојчиновића, а његова ћерка је занемела од бола.

- Још не могу да поверујем да тате више нема… Отишао је на посао и страдао ни крив ни дужан – рекла је она, док је Грујичин отац непрестано понављао да од судбине не може да се побегне.

Осим четворице настрадалих грађевинаца, у комбију се налазио још А. Ј. (28) из лесковачког села Винарце који је задобио повреде главе, али је у моменту пријема у болницу био свестан и стабилан. Повреде главе задобио је и турски возач Мехмед З. и збринут је на одељењу интензивне неге Ургентног центра у Нишу. Обојица пацијената нису животно угрожена, потврдио је др Миодраг Лазић, директор Ургентног центра.

www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/498742/Gazda-je-oterao-mog-sina-u-smrt

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ