Асоцијација српских архитеката покренула иницијативу да се Добровићево здање кандидује за Унескову листу

 Комплекс Генералштаба, дело Николе Добровића Фото П. Митић

ЈЕДИНЕ две зграде у Београду подигнуте по пројекту великог српског и југословенског архитекте Николе Добровића (1897-1967), ремек-дело модерне архитектуре и културно добро – комплекс Генералштаба, тешко оштећен током НАТО бомбардовања, већ готово две деценије стручна јавност брани од рушења и тражи обнову. После небројених, жестоких јавних расправа у којима су се архитекте залагале за заштиту овог важног дела културне баштине од утицаја дневне политике и интереса бизниса, ново негодовање стручњака изазвала је недавна изјава министра одбране Зорана Ђорђевића, да се зграда А овог комплекса (прекопута Владе Србије) „сруши цела, с обавезом, пошто је законом заштићена, да се оног тренутка када држава буде имала пара дигне иста таква“.

Архитекта Слободан Малдини, кога је подржала Асоцијација српских архитеката (АСА), покренуо је иницијативу за подношење кандидатуре Унеску, за упис бомбардованог комплекса Генералштаба у регистар споменика светске културне баштине, уз позив осталим еснафским удружењима и стручњацима да им се прикључе.

– Влада је и раније разматрала опцију рушења, а пре неколико година Министарство грађевине и урбанизма покренуло је иницијативу да се ремек-дело Добровићеве архитектуре обрише из регистра културних добара – каже Малдини за „Новости“. – Због дуге законске процедуре брисања из регистра, тада је одлучено да се изврши нужна санација објекта. Протеклих година срушени су прилазни анекс из Улице кнеза Милоша и знатан део комплекса, а статика преостале рушевине обезбеђена је челичном конструкцијом. Ова санација коштала је 78 милиона динара. За рушење недавно санираног објекта, предвиђена су средства већа од санације – 180 милиона динара!

ПОД ЗАШТИТОМ ГРАДАУ РЕПУБЛИЧКОМ заводу за заштиту споменика јуче нису желели да се изјашњавају о даљој судбини Генералштаба јер, како су нам рекли, овај компекс није у њиховој надлежности. Према речима директорке ове институције Мирјане Андрић, од пре три године овај комплекс је под ингеренцијом Завода за заштиту споменика културе града Београда. Од Градског завода јуче нисмо добили тражени коментар.

Одлука о рушењу најзначајнијег архитектонског модернистичког комплекса на Балкану је, сматра наш саговорник, дефинитиван пораз наше културе и многи с правом постављају питање – шта је следеће? Рајићева, Косанчићев венац и Палата „Србија“, додаје Малдини, управо мењају своју урбанистичку структуру на основу које су проглашени културним добром и у блиској будућности ће изгубити карактер споменика културе.

– Комплекс зграда Генералштаба данас је свету редак преостали видљив доказ страдања нашег народа током НАТО агресије – наглашава Малдини. – Објекти девастирани ракетама Запада касније су срушени, а на њиховим местима подигнути нови. Ако срушимо и Генералштаб, нестаће последње архитектонско сведочанство из којег млади нараштаји уче о новој српској историји. Овај монумент страдања и пример бруталности НАТО силе за нашу нацију је свето место, попут Пећке патријаршије, Грачанице или Високих Дечана.

ДОКАЗ О ЗЛОЧИНУАСОЦИЈАЦИЈА српских архитеката (АСА) са више од 200 активних чланова, на челу са ветераном Михајлом Митровићем, у потпуности подржава идеју Слободана Малдинија. – Ако су Немци могли да у Берлину сачувају рушевине цркве цара Вилхелма, срушене у бомбардовању, ненарушавајући пријатељске односе са савезницима, зашто ми не бисмо могли да сачувамо остатке комплекса Генералштаба. Бомбардовање и рушење је увек злочин, без обзира на то са које стране долазио, а успомена на злочин је залог мира у будућности – каже архитекта Зоран Маневић из АСА.
– Генералштаб би требало прогласити за културно добро више категорије, јер ће то натерати политичаре да се мало замисле. Добровић нема ништа осим тога у Србији, сва остала његова здања су у Црној Гори, Македонији и Хрватској. Хрвати га својатају као Теслу.

Наш саговорник наводи примере европских и светских градова сравњених са земљом током Другог светског рата, који су сачували неке срушене зграде, како би управо сведочиле о бруталности ратних разарања:

– Позната је зграда сајма у Хирошими над чијом куполом је 1945. експлодирала америчка атомска бомба. Током обнове Хирошиме, становници су тражили да се ова зграда сачува у свом облику као трајна рушевина и постане споменик страдања – Споменик миру. Ову рушевину је после три деценије инсистирања Унеско уписао у регистар светских културних добара. Комплекс Генералштаба заслужује најмање исту судбину. Сада је право време да буде предложен за упис у светску баштину Унеска – закључује Слободан Малдини.

МИНИСТАРСТВО: РУШЕЊЕ САМО ЗБОГ ОБНОВЕ

КАКО је „Новостима“ јуче рекла Александра Фулгоси, помоћник министра културе и информисања за заштиту културног наслеђа, „зграда Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране“ утврђена је за споменик културе Одлуком Владе РС 2005. године („Сл. гласник РС“ бр. 115/05).

– Рушење дела или делова зграде Генералштаба је за Министарство културе и информисања прихватљиво само уколико се врши ради потпуне реконструкције и враћања објекта у првобитно стање, у свему према постојећем пројекту архитекте Николе Добровића – каже Фулгосијева.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:654022-Generalstab-je-obelezje-naseg-stradanja

0 гласовa