З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

Педесетогодишња Лабуда Ђурђевић из Милатовца код Жагубице никада није имала превише. Али, било је довољно за сиротињски живот. Децембра претпрошле године, када се чатрља у којој је живела са два сина запалила, остали су без ичега. Изгорела је кућа, покућство, стаја иза ње, свињац… Када ју је снашла ова несрећа, Лабуда, која је 30 година радила као фризерка, разболела се, престала да ради, па им социјална помоћ од 10.000 динара не стиже ни за основне потребе.

Супруг ју је оставио пре осам година, а она је живела са синовима Николом (23) и Јасмином (18) у породичној кући. Док је фризирала, некако је успевала да заради за најосновније. Иако су живели у кући од блата и сламе са две просторије, имали су струју, намештај, телевизор.

- Живим у колиби коју ми је комшија уступио на два-три месеца. Сада тражи да из ње изађем. Син Никола је код бабе где бар има струју, а Јасмин је такође у кућици од сламе која само што се није срушила. Спремала сам се да извршим самоубиство, али сам се у последњем тренутку предомислила, јер нисам хтела да оставим децу – јада се Лабуда.

ЗАТВОРЕНА ВРАТАОБРАЋАЛА се, каже, многима за помоћ. Али, свуда је наишла на затворена врата. Општина јој понекад да новац за лекове. За очне капи месечно јој треба 3.000 динара, а када мора на контролу у Београд, потроши сав новац од социјалне помоћи. – Нико нас не обилази. Нико из села не свраћа да види да ли смо живи – вели Лабуда и каже да би јој много помогло када би јој обезбедили контејнер у коме би могли да станују.

Некада су имали стају у којој су чували стоку, од које су се прехрањивали. Сад имају само четири овце које чувају код комшије. Често немају пара ни за свеће, па седе у мраку.

- Гладни смо. Одело нам други даје. Јасмин је напустио средњу школу. Од глади се онесвешћивао у школи и било га је срамота да више иде код другова да једе – плачући прича Лабуда.

Како ниједна несрећа не иде сама, тако је и у овој породици. Због насиља у породици, син Никола недавно се вратио са шестомесечног одслужења казне у Падинској скели. Лабуда каже да је није тукао, али да ју је психички злостављао.

Он је стално под лековима, а можда и због тога што је био у затвору, нико неће да га зове да нешто ради. Јасмин понекад ради на њивама. Мени су од стреса после пожара страдале очи. Све слабије видим и прети ми слепило на оба ока. Зато ме више не зову да их фризирам. Нити имамо њиве, нити бисмо имали чиме да их обрађујемо – каже Лабуда.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:570884-%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D1%83%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D1%83

Прочитај без интернета:
0 гласовa