МОХАМЕД БИН САЛМАН ЈЕ И НАЈМЛАЂИ МИНИСТАР ОДБРАНЕ НА СВЕТУ
И ЗАМЕНИК ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА

Мохамед бин Салман са официрима саудијске армије

  • Најистакнутији представници нове генерације господара живота Арабијског полуострва су краљеви унуци: принц наследник Мохамед бин Најеф и заменик престолонаследника министар одбране Саудијске Арабије, истовремено задужен за економске реформе Мохамед бин Салман. Иза њих стоје веома моћне фракције, које међусобно воде тајну, али веома жестоку политичку борбу
  • Губици саудијске коалиције у Јемену у људству премашују 5.000 људи, а изгубљену ратну технику у Ријаду су, највероватније, и престали да броје. Хути располажу ракетама „земља-земља“ домета 550 километара, и то 30-50 километара од граница КСА. У Адену, који може постати наредна мета хутске офанзиве, постоје војни аеродроми, у хангарима стоје борбени, премда застарели, авиони совјетске производње, а велики број пилота и авиоинжењера је спреман да се сукоби са снагама монархије
  • Салман је у економији либерал и већ се подухватио реформисања националне економије. За то су му до 2030 потребна бар 4 билиона долара, а Ријад их једноставно нема и због пада цене нафте који је сам изазвао
  • Паралелно се појављује и проблем незапослености, односно страних радника. Салман говори о проблему незапослености у КСА (а то је озбиљан проблем, јер 70% становништва чине млади људи испод 30 година), а ради његовог решавања прети да протера странце из краљевине, ослобађајући на тај начин десет милиона радних места

Пише: Саид ГАФУРОВ

        РАТ у Јемену, подршка терору у Сирији, неочекивани неуспех катарских преговора о замрзавању производње нафте и нови економски курс – иза свега овога стоји фигура једног човека.

        Заменика саудијског престолонаследника и најмлађег министра одбране на свету – Мохамед бин Салман, који је постао нови феномен у међународној политици. Али, управо овај феномен може довести Саудијце до колапса.

        Већ деценијама, не само спољну, већ и унутрашњу политику Саудијске Арабије одређивао је осећај страха, који су геронтократе из куће Ал Сауд искусиле током 50-70-тих година прошлог века, када су се престоли блискоисточних монарха заљуљали а многе династије, блиске Саудијцима, препустиле место републиканцима, као што се то десило у Ираку, Либији, Северном Јемену, Египту и Ирану.

        Тада су левичари припремали свргавање и средњевековних монархија Персијског залива, на то су додате још и претње присталица исламске револуције по моделу ајатолаха Хомеинија, и само су америчке и британске базе спасиле реакционарне режиме.

        Све до почетка XXI века страх од љуљања трона пратио је династију, због животног искуства стараца, који су владали у Ријаду, Меки, Медини, Џиди и другим градовима те краљевине.

        За очување свог престола краљевска породица, као што је очекивано, борила се и бичем и медењацима. Бичем се служила одвратна, крајње реакционарна по свим стандардима, клика вехабијских проповедника која је напустила велику традицију исламског слободарства, а за медењаке кућа Саудов новца није жалила: поданици нису знали за порез и увек су могли да рачунају на финансијску помоћ у замену за лојалност краљевској породици.

        Али, времена се мењају – смена генерација се може одложити, али не и спречити. Нови руководиоци Краљевине Саудијска Арабија, који су дошли на власт харемским интригама и који немају представу о вољи и жељама поданика (избора тамо није било) никада нису осетили егзистенцијални страх од моћи друштвених слојева, који не желе да остану у Средњем веку, а у неким местима и у пресредњевековном периоду који је типичан за бедуинска племена Наџ, која су уз помоћ британских пушака и злата зауставила развој отоманских провинција на Арабијском полуострву.

        Најистакнутији представници нове генерације господара живота Арабијског полуострва су краљеви унуци: принц наследник Мохамед бин Најеф и заменик престолонаследника министар одбране Саудијске Арабије, истовремено задужен за економске реформе Мохамед бин Салман. Иза њих стоје веома моћне фракције, које међусобно воде тајну, али веома жестоку политичку борбу.

Мохамед бин Најеф

        Нова генерација, у теорији, треба да поведе Саудијску Арабију на пут модернизације и реформи, али прилично чудно и контрадикторно то све изгледа.

        Ријад наставља са директним и индиректним војним мешањем у унутрашње ствари других држава, укључујући и терористичке методе, појачава полицијску и верску тиранију у земљи, посебно према шиитској мањини, одржава ниске цене нафте, подривајући тиме сопствену стабилност.

        Старија генерација куће ал-Сауд добро памти изгубљени рат у Јемену 60-их година, када су републиканци (не без помоћи Египта и СССР-а) имали посла не само са реакционарним племенским вођама, већ и са директном интервенцијом Саудијаца. Жеља за осветом никад се није охладила у срцима бедуинских принчева и краљева, али осећај страха је преовладавао. И, чекао се долазак на власт нове генерације, да би КСА поново применила оружану силу у унутрашњим стварима свог јужног суседа.

        Управо младог и неискусног бин Салмана на Западу зову „архитектом рата у Јемену“, иако је он то у последње време почео да негира. Тако је, у интервјуу за The Economist министар одбране КСА рекао: „Пре свега, нисам архитекта операције у Јемену. Ми смо институционализована земља. Одлука о почетку операција у Јемену донета је у сарадњи са Министарством спољних послова, Министарством одбране, са обавештајним службама, са Саветом министара, као и саветом за безбедност и политику, а затим су све препоруке представљене Његовом Величанству и он је донео одлуку. Мој посао као министра одбране подразумева – спровођење свих одлука које Његово Величанство донесе. Ја га само обавештавам о претњама које уочавам. И, спреман сам да предузмем акције против било каквих претњи“.

        Врло неубедљив изговор.

        На отровне примедбе да је одлука о почетку интервенције донета убрзо након што је бин Салман постао министар одбране (уосталом, најмлађи на свету), он се правдао незгодним парадоксима: да су и Хути освојили власт у Сани тек након што је Његово Величанство постало краљ.

        Међутим, добро информисани проирански стручњаци тврде да се управо бин Салман најревносније залагао за почетак војне операције против Хута у Јемену, иако није располагао никаквим искуством војног командовања у својих 29 година. И, на крају је успео да од операције одвоји свог рођака – престолонаследника Наифа, који је по дужности старији од њега.

        И поводом Сирије и Ирана се агресивност саудијске политике такође значајно повећала.

        Интервенција бин Салмана у Јемену створила је ситуацију која излудила сваког министра одбране у свету.

        Хути располажу ракетама „земља-земља“ домета 550 километара, и то 30-50 километара од граница КСА. Оружане јединице Хута (а међу њима има много људи са саудијским пасошем и дозволом боравка) изводе акције против оружаних снага бин Салмана у пустињи. У Адену, који може постати наредна мета хутске офанзиве, постоје војни аеродроми, у хангарима стоје борбени, премда застарели, авиони совјетске производње, а велики број пилота и авиоинжењера је спреман да се сукоби са снагама монархије.

        Губици саудијске коалиције у овом рату у људству премашују 5.000 људи, а изгубљену ратну технику у Ријаду су, највероватније, и престали да броје.

        Ако досадашњи ток рата није пораз КСА – шта се онда може сматрати поразом?

        Сада бин Салман говори о завршетку војне фазе јеменског кризе: „Почели смо процес политичког решења у Јемену, што је потпуно друга фаза. Сви наши напори оријентисани су на то да се постигне политичко решење. Али, то не значи да ћемо дозволити милицији (Хутима) да шире своју контролу над територијом, они морају да схвате да ће сваки дан, кад се не буду приближавали политичком решењу, губити на терену“.

Хути

        Истине ради треба напоменути да су војни политичари у свим земљама исти.

        Либерал не би био либерал (бин Салман је монархиста само у политичком смислу, а у економији је он прави либерал), кад не би укидао дотације и субвенције. За Саудијце је зато дошло до раста, раније субвенционисаних цена за електричну струју и бензин, али то му није било довољно. Као циљ реформе је најављено креирање „слободног енергетског тржишта“.

        Према проценама McKinsey-а, за реализацију програма бин Салману су потребне огромне инвестиције – 4 билиона долара за период до 2030. године, а тај новац не постоји у КСА. Штавише, без тог новца је немогућа и приватизација, па заменик престолонаследника сам признаје да за те предстојеће (које подгревају наде овог јуноше) инвестиције рентабилност остаје отворено питање.

        Саудијци свој приватни капитал ионако више воле да инвестирају у иностранству, него код куће, а национални правни систем сигурно не доприноси приливу страног новца.

        Паралелно с тим, појављује се проблем страних радника. Бин Салман говори о проблему незапослености у КСА (а то је озбиљан проблем, јер 70% становништва чине млади људи испод 30 година), а ради његовог решавања прети да протера странце из краљевине, ослобађајући на тај начин десет милиона радних места. Он лично наглашава да може поћи на тај корак у било ком погодном тренутку, иако је то, према његовим речима, „последње средство“.

        А у КСА постоји, најнижи у свету, проценат запослених жена – 17%, и апсурдно је мислити, да ће оне остати у кући ако се приходи домаћинстава буду смањивали. Да ли је могуће створити високопродуктивну, модерну привреду која се динамично развија, ако у њој не учествују жене, којима је чак забрањено да путују без дозволе мужа или оца, а све до недавно, чак и да возе кола.

        Увођење пореза, смањење субвенција и одустајање од запошљавања у јавном сектору фактички значи да је владајућа породица дала бин Салману одрешене руке да заврши потпуну реконструкција привреде и социјалне сфере друштва уз истовремено јачање политичког монопола једне породице на власт.

        Свашта се може десити, али је веома тешко претпоставити да су хиџаски мултимилионери или базарџи у Џиди сагласни са овим. Као и омладина која је Салмановим реформама осуђена на незапосленост, а жели да ужива у благодетима савремене цивилизације, којих је до сада била лишена.

        Истакнути експерт за овај регион, Владимир Алексејев, истиче, да су 1932. године приликом формирања КСА између племенских вођа из свих делова нове краљевине закључени споразуми о обавезама свих страна. Ради се о клановима као што су Ал Шејх (оснивачи вехабизма), Саудити, Ал-Али, Ал Џилуви, Ал Рашид, Ал Сулајм, Ас-Судајри, Ас-Сунајан и тако даље. Након што је 1938. године пронађена нафта у КСА и почела њена експлоатација, Ал Сауди су гарантовали снажне финансијске инјекције најутицајнијим племенским клановима. Међутим, пад светских цена нафте довео је до тога да су приходи Саудијаца нагло опали и краљевска породица више није у стању да испуни своје финансијске обавезе према племенима.

        „А то значи да она сада могу одустати од својих обавеза“, – сматра Алексејев.

        Нова генерација Саудијских владара, желећи да задржи варварски политичко-религиозни садржај саудијског режима посредством јачања полицијске државе, одриче се оног што је омогућавало да у XXI веку сачува средњевековну монархију – обавеза у социјално-економској сфери. Али мултимилијардери, врхушка армије, лидери племенских формација и шеици водећих породичних кланова – не подржавају овај пут, знајући да он води ка моћним социјално-политичким немирима, а можда, и ка распаду саудијске државе на 4-5 делова, од којих је била направљена пре 80 година.

        Један од механизама тог распада биће економске либералне реформе заменика престолонаследника Мухамеда бин Салмана.

        Превео: Срђан Ђорђевић

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/glavni-saudijski-reformator-vodi-svoju-zemlju-ka-raspadu

Прочитај без интернета:
1 глас