субота, децембар 16, 2017

Гледали су нас као да смо спасиоци с неба

Гледали су нас као да смо спасиоци с неба

-

Др Славко Живковић је имао шестомесечно занимљиво лекарско искуство у Афици. Први увео интензивну негу и извео безболни порођај

ДОКТОР Славко Живковић, специјалиста анестезиологије који има вишедеценијско искуство у раду у врањском Здравственом центру, провео је шест месеци радећи у болници у афричком граду Кампали, у Уганди. Увео је интензивну негу и применио за наше прилике стандардне методе у раду, које су тамо прихваћене на невероватан начин. Између осталог, први пут је урађен епидурални порођај, који је изазвао право одушевљење, због чега су уследили и позиви за рад у другим клиникама у овом двоипомилионском граду.

– Први пут смо извели безболни порођај код једне младе жене, која је због тога била пресрећна, а прича о безболном порођају брзо се прочула не само међу колегама, већ и код пацијенткиња – прича др Живковић.

За Живковића је време проведено у Африци невероватно искуство. Каже да је одувек желео да види тај континент, али да му пословно ангажовање није дозволило да га добро упозна. Ипак, упознао се с менталитетом људи и начином њиховог живота. Каже да му је као човеку и као лекару најтеже падала чињеница да у Африци људски живот не вреди много.

– Медицинско особље, па и сами пацијенти, били су зачуђени мојом борбом за сваког пацијента, ма у колико лошем стању он био. Африканци, нажалост, имају један условно другачији однос према животу, који се темељи на изреци „Бог дао, Бог узео“ – прича о својој професионалној авантури др Живковић.

Он додаје да је за њега сваки живот драгоцен, због чега је и увео интензивну негу с респираторима. Најдражи пацијент му је био мали Абдул, за чији живот се дуго борио.

– Трогодишњег Абдула сам излечио од тешког облика запаљења мозга. Његови родитељи су били пресрећни, јер им је прво дете умрло од исте болести. Колегиница ми је на рукама донела полумртво дете, а ја сам га онда интубирао и дао му лекове. Два дана је провео на респиратору и у барбитуратној коми, како бих заштитио његов мозак – прича лекар Живковић.

Лекари су спасли малог Абдула,Фото Приватна архива

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА – У Кампали постоји и православна Црква Светог Николе, где сам упознао свештеника Николаса из Грчке. Иначе, при цркви постоји и болница, па уколико се тамо поново вратим, вероватно ћу волонтирати и у њој кад имам времена – каже Живковић.

Каже да никада неће заборавити запрепашћеност медицинског особља када је дечака с високом температуром потопио у корито с леденом водом како би се што пре мозак охладио и спречиле касније последице од његовог оштећења високом температуром.

Пре него што је почео да ради на приватној клиници где је добио посао, био је на интервјуу у државној болници „Мулаго“ у Кампали, како би добио лиценцу за рад. Једини је лекар који је добио лиценцу без обавезе да обави праксу у овој болници.

– У државним болницама, попут ове где сам био на интервјуу који је трајао више од два сата, лече се само најсиромашнији слојеви људи. Веома су лоши услови и за пацијенте и за лекаре. Колеге које је требало да оцене моје знање на крају су желеле да много тога чују од мене, од тога које методе примењујем у раду, па до тога како сам се сналазио за новац да бих присуствовао конгресима – прича Живковић.

На крају, Живковић каже да би волео да се врати на Црни континент.

НИЈЕ ЈЕДИНИ СРБИН

БОЛНИЦА у Кампали у којој је радио броји 22 кревета. Власник је пореклом из Африке, а живи у Лондону. Др Живковић није био једини Србин у овој болници.

– У тој болници је гинеколог др Здравка Анушић из Херцег Новог, њен супруг, који је ортопед, такође ради као лекар опште праксе – прича Живковић, и додаје да су га одлично прихватили и пацијенти и медицинско особље.

www.novosti.rs/вести/србија.489.html:659403-Гледали-су-нас-као-да-смо-спасиоци-с-неба

4 гласa