Око 340.000 миграната стигло је до граница ЕУ у првих седам месеци 2015. године што је три пута више него у истом периоду прошле године, саопштила је агенција ЕУ за контролу граница Фронтекс, оценивши да се ЕУ суочава са највећом миграционом кризом од Другог светског рата.

Пораст броја миграната приметан је већ 2014. године када је 283.000 особа покушало да емигрира у Европу, а што је три пута више него 2013. године.

Прилив економских миграната, који долазе у потрази за боље плаћеним пословима, као и све већи број избеглица, које беже од сукоба у Африци и на Блиском истоку довео је, међутим, до ескалирања ксенофобичних реакција у Европи.

Француска агенција АФП подсећа да је само путовање до Европе опасно за мигранте и да је од почетка године више од 2.400 њих умрло у покушају да пређе Средоземно море, док је 2014. године живот изгубило 3.279 миграната.

Фронтекс је још 13. марта објавио да је број илегалних имиграната у јануару и фебруару 2015. године порастао за 250 одсто.

Један од кључних датума за решавање миграционе кризе је 23. април када су лидери ЕУ утростручили буџет за мисије спасавања на Медитерану на девет милиона евра месечно након што је 1.200 особа погинуло за недељу дана у покушају да напусте Либију.

Фронтекс је 3. јуна објавио да се број миграната у Грчкој повећао за 550 одсто од јануара 2015. године и да је узрок томе пораст броја Сиријаца.

Са друге стране, италијанске регије Лигурија, Ломбардија и Венето саопштиле су да ће можда одбити да приме нове придошлице, а Француска је 11. јуна одбила да прихвати стотине миграната окупљених на граници са Италијом.

Мађарска је са приливом миграната одлучила да се бори тако што је 17. јуна затворила границу са Србијом и најавила да ће отпочети градњу зида висине од четири метара.

Лидери ЕУ су 26. јуна појачали критеријуме за прихватање миграната, донели одлуку о формирању тријажних ценатара и убрзавању процеса протеривања миграната који нису добили азил или статус избеглица.

Они су се, такође, договорили да прихвате 32.256 миграната како би смањили притисак на Грчку и Италију,у којима је око 40.000 особа тражило азил.

У покушају да додје до Велике Британије кроз Евротунел, један мигрант је умро у француском граду Кале 30. јула, а Велика Британија и Француска сагласиле су се да заједно оснаже одбрамбене мере и мере против кријумчара људима.

Европска комисија је 10. августа одобрила доделу 2,4 милијарде евра у периоду 2014. до 2020. године за 19 земаља чланица ЕУ за решавање проблема у вези с миграцијом и унутрашњом безбедношћу, а највећу помоћ најавила је Грчкој и Италији.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је 16. августа оценила да ће питање миграната у ЕУ представљати „већу бригу“ од стабилности евра и финансијске ситуације у Грчкој.

Фронтекс је 18. августа саопштио да је у јулу забележен рекордан број миграната када је за само месец дана у Европу стигло 107.000 избеглица, а Грчка је истог дана превазишла Италију као главна тачка уласка миграната у ЕУ.

Сутрадан је Немачка саопштила да очекује да ће број миграната у тој земљи достићи 800.000 у 2015. години, што је четири пута више него прошле године.

Влада Македоније је пре шест дана прогласила ванредну ситуацију на јужном и северном делу границе због повећаног таласа миграната и одбила да прими око 7.000 људи који су кренули ка Мађарској, а Словачка је саопштила да ће прихватити само мигранте хришћане.

Пре два дана, талас миграната који су прешли Македонију и Србију пристигао је у Мађарску, која је раније објавила да ће зид бити завршен до 31. августа. Француска и Немачка су тог истог дана, 24. августа, позвале на стварање јединственог система за право на азил и развој заједничке миграционе политике свих 28 држава чланица ЕУ.

Мађарске безбедносне снаге јуче су испалиле сузавац на групу од око 200 миграната која је покушала да напусти прихватни центар за избеглице у месту Реске близу српске границе, наспрам Хоргоша, а више од 2.000 полицајаца послато је на границу.

www.blic.rs/Vesti/Svet/585832/Godina-kada-su-migranti-pokorili-Evropu

1 глас