Драгица Маринковић

Како ће се укидање квота за слатки кристал у ЕУ одразити на производњу у нашој земљи током 2016. године? Стручњаци: Да би домаћи погони опстали, неопходно укрупњавање

УКИДАЊЕ квота за шећер у Европској унији негативно ће се одразити на пословање фабрика слатког кристала у нашој земљи. У овој години стручњаци предвиђају да ће на српско тржиште нагрнути јефтин шећер из Европе, јер ће државе ЕУ задржати субвенције које дају својим произвођачима.

Домаћа индустрија лане је произвела испод 300.000 тона шећера, упола мање него претходне, 2014. године. Од постојећих шест погона за прераду шећерне репе, једна фабрика прошле сезоне није радила, јер са постојећом производњом слатког кристала имамо превише погона за прераду.

Производња шећера 2014. износила је 545.957 тоне, што је количина која задовољава домаће потребе, али и квоту за извоз у ЕУ, по преференцијалном статусу од 181.000 тона. Резултати из прошле сезоне, међутим, показују да неће моћи да се испуни извозна квота, јер најпре морамо да подмиримо сопствене потребе, које су око 180.000 тона.

– Велико је питање како ће шећеране пословати наредне сезоне, јер ће морати мање да извезу, пошто најпре морају да подмире домаће потребе – истичу у Пословној заједници за индустријско биље.

У МРЕЖИ за пословну подршку стручњаци сматрају да решење лежи или у политици паритета, која подразумева да и наша земља предузме мере сличне земљама ЕУ, али притом и успе да испреговара се представницима ЕУ и заштити наше интересе, или спајању наших шећерана међу собом, или са другим у региону. На тај начин би се, кажу, створили предуслови да производња буде јефтинија и да се подигну количине.

– Конкурентну цену према роби из ЕУ имаће не само онај ко има субвенције државе, него и онај ко је технолошки и по количинима, али и по цени радне снаге довољно конкурентан да пласира робу у условима јаке конкуренције – каже за „Новости“ Драгољуб Рајић, привредни консултант. – Ми смо у Србији релативно кокурентни само по овом трећем критеријуму, а да бисмо били конкурентни и по прва два, неопходно нам је да се укрупнимо и постанемо део неког још већег система.

Олга Чуровић, директорка Пословне заједнице за индустријско биље, изјавила је да су наше шећеране све мање конкурентне, а производња скупља.

– Да је алармантна ситуација, показује и податак да је 2014. шећерна репа засејана на 70.000 хектара, а прошле готово упола мање, на око 42.000 хектара – наглашава Чуровићева.

Од ранијих 11 фабрика шећера у земљи, прошле године радило је само пет.

ПК: СТАБИЛНА СНАБДЕВЕНОСТ

– Очекује нас стабилна снабдевеност светског тржишта шећером, услед постојања залиха, упркос смањивању производње тог производа – кажу у Удружењу за аграр ПКС. – Очекујући промене у статусу шећера у Европској унији и укидање квоте за његову производњу, српски произвођачи траже субвенционисање примарне производње шећерне репе. Али и помоћ државе за пробијање на руско тржиште, договором двеју земаља за добијање преференцијалног извоза шећера у Руску Федерацију.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:585332-%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA-%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%81-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%88%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%B0

0 гласовa