ПОЛА ГОДИНЕ СУ ЊИХОВ НЕИЗБЕЖНИ ПРВИ СУСРЕТ УНАПРЕД ПРОГЛАШАВАЛИ „ТОКСИЧНИМ“…

 

 

  • CNN је у држању америчког председника видео ако не глупост, оно – издају… После сусрета у Хамбургу, објавио је чланак под насловом „Путин очарао још једног америчког председника“…
  • Други „светионик слободне штампе“ – The New York Times – испалио је неколико плотуна по Путину и Трампу. Три његова чланка имала су ове наслове: „Влад који је пробуразио Трампа“ (алузија на грофа Дракулу), „Трамп је дао Путину тачно оно што је он од њега очекивао“ и „Русија ликује после сусрета Трампа и Путина“
  • Спољнополитички часопис Foreign Policy се коначно и бесповратно прикључио кохорти антируских и антитрамповских медија. Ево само двају наслова са сајта Foreign Policy: „Трамп је непријатељима Америке у Русији дао предност над пријатељима у Европи“, „Трамп је од Америке направио ђака-двојкаша“
  • Колико је заиста био плодотворан „грандиозни сусрет“- моћи ће да се закључује за највише два месеца. Међутим, хистерична реакција либералних медија на тај сусрет говори много: изгледа да се ипак (мада то могу само да претпостављам) догодило нешто добро чим о самиту лоше говоре и пишу CNN, The New York Times и њима слични…
  • Да су амерички либерални медији о Трамповом сусрету са Путином писали и да пишу у неутралним тоновима – тада би на руско-америчко зближавање могао да се стави крст. Као и на промене на Западу

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ               

        ДОШЛО је коначно до првог сусрета Владимира Путина и Доналда Трампа.

        Пре приближно пола године, када је почињало формирање нове америчке администрације, водитељ једног московског телеканала је – у емисији у којој сам и ја учествовао – изговорио је важну реченицу: „Ако о тим људима (а имао је у виду кандидатуре Џона Болтона и Рудија Ђулијанија за шефа дипломатије САД) лоше пише Huffington Post онда то готово сигурно значи да заслужују поверење“.

        Уместо The Huffington Post могли су бити поменути The New York Times, The Washington Post, Politico, Time, The New Yorker, CNN, NBC, ABC итд. А где је још мејнстрим штампа Велике Британије и континенталне Европе…

        Дуже од пола године се већина медија налази у перманентном рату са 45-им председником Сједињених Држава. Чим он направи само пола корака на путу реализације својих предизборних обећања – на њега се одмах бацају блатом и проглашавају га неурачунљивим.

        Само када почне да чини нешто блиско вашингтонском естаблишменту – на пример, да лансира „Томахавке“ по владином војном аеродрому у Сирији, – о њему почињу да пишу и говоре неутрално… Понекад и позитивно. Али, то је реткост.

        Експерти Европе и Америке већ више месеци гаје наду да ће Трамп бити „припитомљен“ и да ће коначно постати „нормалан републикански председник“ који ће радити оно што се од њега и очекује – обуздавати Русију и „свргавати по целом свету диктаторе“, као што је 2012-те обећавао Мит Ромни.

        Руски експерти су такође били лак на тврдњама да се у односима САД и Русије никада ништа неће променити. Ми смо непријатељи и – тачке. А „овај Трамп“ једна је велика обмана“.

        Истина је, ми савезници никада нећемо постати. А Доналда ће… шта да се ради – присилити да чини оно против чега је иступао на својим предизборним митинзима. Естаблишмент – односно „вашингтонско блато“, како га је називао сам Трамп – јачи је од њега. Уосталом, доста је илузија са наше стране!

        Пола године су западни медији неизбежни лични сусрет Путина и Трампа унапред проглашавали „токсичним“.

        Пола године су и руски медији проглашавали тај сусрет за „не нарочито важан“. А неколико недеља пред самит је америчка и европска штампа на све начине умањивала значај личног контакта двојице председника. Тврдила је да су питања глобалне промене климе и светске трговине неупоредиво важнија.

        Кога су покушавали да обману?

        Свет није желео да слуша ништа ни о клими ни о такозваним споразумима о „слободној трговини“. Свет је желео „историјско руковање“ и „грандиозни разговор“ (овај узвишени епитет припада самом Трампу).

        И ево: коначно је до сусрета Трампа и Путина дошло.

        По мојој процени, први практични резултати преговора двојице лидера показаће се, у најбољем случају, тек на јесен. Ако су Путин и Трамп заиста успели да се о нечему договоре – а поготово ако нису успели да се договор – свет ће то сазнати у септембру или новембру. По директним и индиректним знацима.

        Прво подвлачење црте испод најважнијег разговора 2017-те ипак се већ може направити. Не по првим коментарима у штампи, нити по оценама дипломата, већ – по реакцијама њихових непријатеља.

        Показана фактичка солидарност председника Русије и САД – и поводом климе, и по давању предности билатералним контактима, – истински је разбеснела либералне западне медије: у „подударности држања“ двојице председника намирисали су „заверу ауторитарних лидера“.

        Шта тек да се каже о прелиминарном споразуму о Сирији!

        Тај договор су многи амерички медији отворено назвали издајом!

        А договор о формирању међудржавне групе за сајбербезбедност проглашен је за „потпуни губитак позиција“ и још један „индиректни доказ о руском мешању“ (у америчке председничке изборе 2016-те).

        Да су амерички либерални медији о Трамповом сусрету са Путином писали и да пишу у неутралним тоновима – тада би на руско-америчко зближавање могао да се стави крст. Као и на промене на Западу.

        А овако: изгледа да није све пропало.

        CNN је у држању америчког председника видео ако не глупост, оно – издају…

        После сусрета у Хамбургу, објавио је чланак под насловом „Путин очарао још једног америчког председника“…

        Иако му не цветају руже, можда и зато што га Трамп назива „фабриком лажних новости“, CNN је објавио да су се председници РФ и САД „договорили да гуше свако своју слободну штампу“. Чак и да је Путин, када је видео бројне новинаре у Хамбургу, дошапнуо Трампу: „Ево ови на тебе насрћу“.

        Други „светионик слободне штампе“ – The New York Times – испалио је неколико плотуна по Путину и Трампу. Три његова чланка имала су ове наслове: „Влад који је пробуразио Трампа“, „Трамп је дао Путину тачно оно што је он од њега очекивао“ и „Русија ликује после сусрета Трампа и Путина“.

        Ликује? Уистину?

        Чланак о „Владу-пробуразитељу“ је отворена алузија на грофа Дракулу, а посвећен је углавном Трамповом саветнику Стивену Бенону и другим „непоправљивим националистима“ у апарату Беле куће.

        Фабула чланка, чији је аутор госпођа Маурин Дауд, позајмљена је из дела Брема Стокера, а сугерише да су „посрнули“ амерички политичари сами криви што их је саблазнио „кнез таме“.

        У магазину Time појавио се чланак Сајмона Шустера под насловом „Како су Владимир Путин и Доналд Трамп уништили морални ауторитет самита G20“.

  Овај „бисер“ вероватно има смисла цитирати: „Од момента, када су се лидери G20 први пут срели 2008. године, они су своје скупове користили углавном за разматрање финансија, трговине и стања глобалне економије. Али, група је понекад та питања остављала по страни да би упозоравала на правила пристојности… Таква је била реакција на одлуку Русије да окупира територију Украјине 2014-те године. Већ у новембру те године је око половине чланова клуба G20 увела санкције против Русије и натерала Путина да се на самиту осећа изопштеним“.

        Шустер је још додао: „Овакав остракизам је у Хамбургу било тешко и замислити… Лидери ,двадесеторке’ су се изделили на непријатељске таборе. Нико од њих више нема ни моралног ауторитета, ни политичке воље да осуђује колеге за кршење општих правила“.

        Када се догодила ова „катастрофа“? Да није можда још 2003-ће, дакле – пре формирања G20, у време упада САД у Ирак под измишљеним изговором? Или да није 2011-те када је разарана државност Либије?

        Шустер пише: „Никада то није било толико очигледно као за време сусрета Путина са америчким колегом Доналдом Трампом.. Мада су тајне службе САД и Европе дошле до закључка да се Русија мешала у америчке изборе… и, судећи по свему, наставила ту активност касније по целој Европи, Трамп је изгледа рекао Путину да је време да се прошлост препусти прошлости“.

        Ах, ево када су се моралне норме урушиле…

        Не може се рећи да се сви амерички медији према „неочекиваном дугом“ сусрету Путина и Трампа поставили потпуно негативно.

        Ауторитетни спољнополитички магазин The National Interest објавио је неколико интересантних и прилично непристрасних аналитичких текстова.

        Агенција Reuters признала је да руско-амерички договор о прекиду ватре у зони деескалације на југозападу Сирије има солидне шансе да успе, а у листу Real Clear Politics појавио се редакцијски чланак о „добром старту будућих преговора између Русије и САД“.

        Телеканал Fox News је током трајања самита у Хамбургу давао прилично објективну слику догађања, дајући реч и „јастребовима“ и реалистима.

        Позната конзервативна публицисткиња Лора Инграм доследно је бранила тезу да за САД не постоји никаква разумна алтернатива дијалогу са Русијом.

        Хистерија је ипак надјачала глас разума.

        Спољнополитички часопис Foreign Policy се коначно и бесповратно прикључио кохорти антируских и антитрамповских медија.

        Ево само трију наслова са сајта Foreign Policy: „Трамп је непријатељима Америке у Русији дао предност над пријатељима у Европи“, „Трамп је од Америке направио ђака-двојкаша“ и „Саопштење двадесеторице о клими може продубити изолацију САД“.

        Да поновим властиту процену: колико је заиста био плодотворан „грандиозни сусрет“ Путина и Трампа – моћи ће да се закључује за највише два месеца. Међутим, хистерична реакција либералних медија на тај сусрет говори много: изгледа да се ипак (мада то могу само да претпостављам) догодило нешто добро чим о самиту лоше говоре и пишу CNN, The New York Times и њима слични…

        Дакле: живи били па – видели…

fakti.org/rossiya/medija-menju/grandiozni-susret-putina-i-trampa-u-ogledalu-njihovih-neprijatelja

Прочитај без интернета:
1 глас