Све више предузећа чији су власници припадници средњег слоја, сели се у суседне земље. Грчка држава тако остаје без важних пореских прихода

Реутерс
Порески систем тера Грчке привреднике да траже алтернативе

У бугарском градићу Петрич, уз границу с Грчком и Македонијом, своје седиште има на стотине грчких малих и средњих предузећа. Сва она су у протеклих десетак година окренула леђа својој земљи и преселила се у Бугарску. Петрич, само 120 километара удаљен од Солуна, само је један од многих таквих примера.

У том градићу фабрику ципела има и Костас Аманатидис. Фирму је преселио у Бугарску и за сада се није покајао.

– Овде је све друкчије него у Грчкој“, каже и уопште не зна који разлог за пресељење да наведе као први: „Како држава овде функционише? Како ради пореска служба? Како спроводе законе?“ Једноставно се, каже, плаћају порези и – проблема нема. „Нико не долази и тражи више од оног што сте обавезни да плаћате. Већ 20 година за само десет дана пријављујете ново седиште фирме и добијате бугарски порески број – Притом, подсећа Аманатидис, у Бугарској је тада још постојала царина, јер та земља тада није била чланица Европске уније.

Грчки предузетници јединствени

Произвођач ципела Аманатидис има високо мишљење о бугарској држави и њеном бирократском апарату. И није једини. Сличног је мишљења и модна дизајнерка Марија Пападопулу која је недавно у Петричу отворила малу кројачку радионицу. Након што је имала све мање наруџби, јер њени немачки наручиоци радије производе у Кини, и та дизајнерка је, тешка срца, била приморана да напусти Грчку – иако је радна свакодневица у Бугарској тежа.

Један од додатних разлога зашто је отишла у Бугарску јесте порески систем у Грчкој који је, каже, непријатељски настројен према предузетништву.

– Од свег срца бих желела да се вратим у Грчку, али то је немогуће због тамошње пореске и ценовне политике – каже она.

Прича да је у Грчкој имала висококвалитетну радионицу, а да је у Петричу преузела просторије са зидовима шперплоча.

– У Грчкој сам имала квалификоване и стручне раднике, а овде морам сама да обучим људе. додаје она.

И порески саветници траже уточишта

Реутерс
Једна порез сустиже други

Дилему у којој се налазе грчка предузећа веома добро познаје порески стручњак Димитрис Михелакис. Зато је и он одлучио да се пресели у Бугарску како би грчким предузетницима помагао на лицу места. Уверен је да је хаотичан грчки порески систем разлог за бекство многих грчких фирми и наводи примере:

– Десет одсто пореза на доходак у Бугарској је много мање од 35 одсто код нас – каже он.

Осим тога, додаје Михелакис, грчи порески систем стално се мења.

– Усвоји се једна пореска стопа и, ако то није довољно, онда се она једноставно повећа. Прошле године је то тако било, усред лета, у тренутку кад је завршио обраду годишње пријаве пореза. Одједном се повећао порез на доходак. Одједном сам морао да обрађујем нове захтеве – додаје Михелакис.

Онај ко је упркос тешкој финансијској ситуацији остао у Грчкој, присиљен је да због контроле промета капитала отвори рачун у суседној земљи. Христос Димитријадис, успешан произвођач доњег рубља, сматра чак да иза тога стоји тајни план Европске уније. И није једини који тако мисли. Готово сви грчки предузетници уверени су да развој ситуације у привреди у Грчкој није случајан, објашњава Димитријадис:

– Има примера на овом свету, има земаља које су се преструктурирале због јефтине радне снаге, друге земље су данас чисте инвестиционе оазе.Да ли то желе да од те земље направе туристички рај или место за избеглице? У реду – али онда нека нам се то каже, да знамо на чему смо. Овде, бар за сада, нема ничега због чега би се исплатило остати – каже он.

Само се мислило на спасавање банака

Реутерс
Држава се погрешно носила са дужничком кризом

Криза није започела с погрешном пореском политиком у Грчкој, сматра произвођач текстила Панделис Филипидис. Његово мишљење је да је све кренуло по злу због погрешне инвестиционе политике претходне грчке владе. Држава се, сматра, с дужничком кризом од почетка погрешно носила и предузетнике тако финансијски оставила на цедилу.

– Ликвидност предузећа једноставно је прекинута. Влада је, након избијања кризе, имала само једну ствар на уму: спасавање банака. – каже Филипидис.

Пресељење грчких предузећа се тако и даље наставља. Након Бугарске, следе Србија, Албанија и Турска. Грчки финансијски стручњак Јанис Сопасис зато диже узбуну и захтева од политичке елите Грчке да мало боље промисли о томе шта да се ради. Недавно је Сопасис у једној ТВ-емисији изјавио:

– Премијер Бугарске у свом говору у Солуну није безразложно рекао: захваљујемо Грчкој што је код нас створила 100.000 нових радних места. Мислим, то би све овде требало добро да продрма – каже он.

Вула Тектониду, генерална секретарка за економске односе и развојни рад при грчком Министарству привреде, сматра да је се такве изјаве итекако тичу. Она уједно упозорава да би требало бити опрезан како Грчка не би постала жртва старог система: „Сви ми желимо да се овде поново покрене предузетништво. Али не она предузећа која само на брзину новац склоне на страну и више се ни о чему не брину. Ја то више не могу да гледам: болесна предузећа, здрави предузетници!“

www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/553610/Grci-u-glas-Tajni-plan-EU-tera-nas-u-Srbiju-i-Bugarsku

2 гласa