АТИНА

СПЕЦИЈАЛНО ЗА “НОВОСТИ”

Срби који се ових дана, судбоносни за будућност Грчке, спремају за летовање у постојбини Хелена може да удари , „сунчаница“ од врућих цена

То би могла да буде најопипљивија последица по наше феријалце на грчкој обали која подрхтава од опасности банкрота који се увелико надвио над Атином.

Конкретно, сви наши саговорници убеђени су да ћe најпре бити промењени ценовници у летовалиштима, и ако је за сада стање у држави – редовно.

Засада нема несташица прехрамбених производа и горива и ако је приметно да Грци нешто више купују намирнице, а поготово пиринач и брашно.

Наизглед све је уобичајено и у атинском кварту Палео Фалиро. У башти кафића, са погледом на море, нема слободне столице. На лицима времешних гостију осмех иза кога се крије збуњеност. Нешто попут „Шта нас је ово снашло?“

– Па, када се све дода и одузме, опет нас наша држава штити – иронично примећује пензионисани пуковник Ставрос. – Одредили да можеш да подигнеш 60 евра дневно, а то је 1.800 месечно. Солидне паре за нашу ситуацију. Како да потрошиш толики новац?

– А, шта да раде они који су 40 година штедели и неку цркавицу оставили за „црне дане“? – пита га нервозно Киријос Јанис.

– А, ето, сада дођоше ти црни дани, и не дао Бог да некоме треба за болницу или лекове. Да зове лично Ципраса или Варуфакиса да му одобре да подигне више свог новца из банке? – гневно се убацује у разговор средовечна госпођа.

Преко пута, двадесетак метара ниже, новинар „Новости“ наилази на ред испред банкомата Пиреус банке. Само неколико особа је у реду, заштићено шеширима и капама, са обавезном флашицом воде. Случајни пролазник би помислио да су преувеличане приче о јуришу на магичне машине. Тек пажљивијим увидом у стање приметиће се да 50-ак људи стоји недалеко одатле у хладу стабала неколико дивљих наранџи.

– Много сам волео тог Ципраса – очигледно је разочаран господин у белој ланеној кошуљи. – Захвалио сам Богу што се појавио неко ко неће да краде и уваљује народ у нове муке, кад, види шта је испало.

Подржан климањем глава колега испод наранџе најближе банкомату, господин и даље мисли да је Ципрас „најбоље што се десило Грчкој после Хунте“, али да не може тако да се разговара са европским силама. Није дорастао машинерији која влада светом!

Младић, неколико позиција иза њега, као за себе додаје да су баш господин и њему слични саучесници у злочину према Грчкој и Грцима, јер су деценијама гласали за „распикуће и лопове“, који су пола века земљу вукли ка амбису. Дечко сада нема ни посао, ни стан, ни наду да може да се скући и планира брак и децу. Ваљда треба да оде у Немачку, где ће га гледати као ленштину и доживотног дужника, нервозно закључује. Нема више расположења за наставак приче. Сви са благим олакшањем гледају ка жени која је коначно успела да се избори са банкоматом и са својих 60 евра се упућује ка супермаркету.

Недалеко одатле, испред рибарнице барба Јани, слика и прилика локалног Грка Зорбе, не вадећи цигарету без филтера из уста, довољно гласно, како би га што више људи чуло, саопштава да од данас диже цену (јефтиним) гавросима и сарделама, а џабе даје (много скупље) бранцине, зубатац и лист.

– Бацићу ако не поклоним, а жао ми. Нек једе народ. Ко ће од дневне порције од 60 евра плаћати скупу рибу. – каже Јани.

– Е, па, онда, да направимо протокол о сарадњи – заражен „телевизијским језиком“, шеретски поентира пекар из суседне радње. – Ти узимаш хлеб џабе, ја понеког малог бранцина, па свима добро. Шта ће нама уопште неке паре, брате Јани? Видиш да увек направимо катастрофу кад нас пусте близу пара. Ја имам хлеб, ти рибу, парадајз и узо јефтини… их Бог да нас види!

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:555146-%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D0%B6%D1%83-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5

0 гласовa