И. СТАНОЈЕВИЋ

АТИНА непрестано понавља да резултат референдума не значи грчку опредељеност ка напуштању ЕУ, али расположење унутар еврогрупе нагиње тас теразија на другу страну – сада је већ 16 од 18 чланица европске монетарне уније, не рачунајући Грчку, склоно да без проблема прихвати „грекзит“.

Овај податак изнео је јуче немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг“. Лист цитира рачуницу економских аналитичара, по којој се „грекзит“ тешко може заобићи, све и да се постигне договор између Атине и европских кредитора.

Један од челника Уникредит банке, Ерик Нилсен, истиче да је неосновано обећање премијера Алексиса Ципраса да ће у року од 48 сати по окончању референдума издејствовати нови пакет помоћи Егеју. Јер, зашто би, пита се Нилсен, кредитори лиферовали Атини још пара, ако заузврат добијају још мање наде да ће им Грчка вратити постојећи дуг – само зато што „већина Грка сматра тако нешто добром идејом“.

А, без нових кредита, Грчка, која ће 20. јула бити „дужна као Грчка“, тачније 3,5 милијарди евра, никако неће моћи да измирује преузете обавезе. Шлајфоваће у месту. По оцени појединих експерата на европском финансијском тржишту, „грекзит“ би се догађао, практично, без политичке одлуке, силом економских законитости. Има и оних који тврде да је „грекзит“ већ почео и да грчки финансијски систем има само десетак дана до потпуног слома. Левичарска влада могла би, оцењују аналитичари, да обезвреди штедњу грађана, а у том случају, кола ће се сломити управо на делу грчке популације коју је Сириза настојала да заштити.

ПОРАСТАО РИЗИКГРЧКО „не“ новим мерама штедње драматично увећава вероватноћу да ће Грчка напустити еврозону, сматра америчка бонитетна агенција Фич. Ипак, оставка грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса показује жељу грчке владе да поново покрене преговоре са кредиторима, сматрају у Фичу.

Немачка Централна банка прогнозира да би, можда већ од понедељка, грчка држава, услед недостатка кеша, престала да исплаћује пензије, што би је натерало да уведе паралелну валуту. Други, опет, експерти тврде да Ципрасова влада нема снагу за такав подухват.

Влада у Берлину није објавила процену својих губитака у случају потенцијалног банкрота Грчке и изласка из еврозоне, али је немачки економски институт Ифо проценио укупну изложеност Немачке грчкој кризи, укључујући зајмове и друге обавезе, на 88 милијарди евра. Ово говори да је Немачка највећи кредитор Грчке у еврозони, стога држава која највише може да изгуби због грчког банкрота.

Услед низа фактора који потврђују добру фискалну позицију Немачке, која тренутно успешно подноси буџетски суфицит, и чињенице да многи зајмови додељени Грчкој не доспевају на наплату још много година, већина економиста сматра да ће Берлин углавном проћи „неокрзнут“ у случају банкрота Грчке.

- Краткорочно гледано, не постоји ризик. Такви губици би се материјализовали кроз неколико година и били би покривени кроз уобичајене фискалне приходе – каже Дирк Шумахер, економиста банке Голдман Сакс.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:556472-Грчка-10-дана-до-потпуног-слома

Прочитај без интернета:
0 гласовa