Дан после још једног историјског догађаја за Грчку, када је у првим сатима четвртка у парламенту формално потврђен споразум са ЕУ, једино што је постало сигурно јесте несигурна политичка будућност Алексиса Ципраса. Иако би се по броју гласова (229 посланика за, против 64) могло закључити да је грчки лидер превазишао све недаће, ништа није више погрешно од тога. „Победа“ у парламенту за Ципраса практично значи крај неспорног лидерства у сопственој странци и престројавање у ходу до, врло вероватних, ванредних парламентарних избора у септембру. То је у четвртак по подне рекао и министар унутрашњих послова Никос Вуцис, као први члан владе који је поменуо такву могућност.

До јуче јединствен владајући блок – ултралева Сириза, са 149 посланика и мања десна странка Независни Грци са 13 посланика, поцепао се на три групације које овог тренутка још само опстанак на власти танко повезује. Ципрасу је преостало верно тек 109 посланика, јер је отказала лева платформа, „тешка“ 40 посланичких мандата, свесна да са њима може да тргује следећих недеља. Оно што је за Ципраса најгоре је сумња да би пребега могло још да буде, и да његова влада потенцијално у сваком тренутку може да падне.

Тако грчки премијер, који је метеорском брзином постао љубимац нације и човек наде за милионе, преживљава најтеже тренутке у својој шестомесечној премијерској каријери. Додуше, истраживања показују да му се и даље у најширем бирачком телу верује, али сви знају да је спас земље од банкрота извојеван превасходно уз подршку и гласове опозиције, коју је баш Ципрас отерао са власти, оптужујући их за оно што је управо учинио – сарадњу са кредиторима, под њиховим условима.

Пише се и говори, а Ципрасу ни до сада водећи медији нису били баш наклоњени, о „најскупљем премијеру у историји“, јер је, наводно, „коштао грчки народ за шест месеци 40 милијарди евра“. Распреда се и о његовој личности, „једном просечном инжењеру, који се у животу бавио само синдикалним радом, без радног искуства, који је ушао у високу политику, а да није имао ни основна знања о томе како функционише једно министарство, а још мање држава, а понајмање Европа и земље које данас креирају односе у свету“.

Како год, овако интониране расправе ће бити све чешће, а Алексису Ципрасу ће бити потребно много мудрости да на крилима широке подршке народа остане „поштен, некорумпиран, искрени заштитник“ најугроженијих грађана ове земље.

КРИТИКЕ МЕРКЕЛОВОЈ

Истовремено, немачки филозоф Јирген Хабермас оштро је критиковао канцеларку Ангелу Меркел, наводећи да је својим тврдокорним ставом према Грчкој „у једној ноћи прокоцкала сав политички капитал који је боља Немачка акумулирала у последњих пола века“. Он је оценио да се Немачка током преговора упућивањем претњи Грчкој да ће је искључити из Еврозоне „бесрамно разоткрила као главни васпитач Европе и први пут је отворено заговарала хегемонију Немачке у Европи“.

НАЈАВЕ ОСТАВКИ

Министар енергетике Панагиотис Лафазанис изјавио је да је спреман да поднесе оставку пошто је одбио да гласа у Парламенту за пакет помоћи који су ЕУ и кредитори понудили Грчкој. Лафазанис и помоћник министра рада Димитрис Стратоулис су међу 39 посланика левичарске Сиризе који су остали уздржани или су одбили да гласају за пореске реформе. Спекулише се да би оба министра могла да изгубе место приликом реконструкције владе, вероватно већ у четвртак.

 

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:557851-Grcka-pred-izborima

Прочитај без интернета:
0 гласовa