АТИНА
СПЕЦИЈАЛНО ЗА НОВОСТИ

ЦИПРАСОВО “НЕ” однело је победу на у недељу одржаним, историјском референдуму на којем је народ одлучио да одбаци предлог међународних поверилаца. После пребројаних 50,11 одсто гласова 61,21 посто заокружило је „Охи“, a на другој страни 38,75 процената је гласало за „Наи“. Одмах по објављивању ових резултата кренуло је славље на улицама Атине.

Прве реакције у земљи су да овакав исход референдума представља велику победу премијера Алексиса Ципраса и његове владе, али да тек сада почиње велика битка за будућност земље. Нико са сигурношћу не може да предвиди ток и исход политичке утакмице која претходи.

Занимљиво је да је највећа победа извојевана баш у Атини, где је највећи број младих изашао на бирачка места. Ако се узме у обзир да је ове године више од 100.000 младих стекло право гласа, а да су сви листом гласали за Ципрасову опцију, није тешко закључити где је био кључ победе.

ПИТАЊЕ
РЕФЕРЕНДУМСКО питање, око кога се иначе подигло пуно буке јер је наводно нејасно и тешко разумљиво, гласило је:
“Да ли да се прихвати нацрт споразума који су представили Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд на састанку Еврогрупе 25. јуна и који се састоји од два документа а сачињава јединствен предлог?
Први документ је насловљен Реформе за довршетак актуелног програма и после њега, а други Прелиминарна анализа одрживости дуга”. Замерка је била и да је, потпуно неуобичајено, одговор “НЕ” био први по реду и стајао изнад одговора “ДА”.

Алексис Ципрас се засада није огласио, али на друштвеним мрежама су се појавиле информације да је већ био у телефонском контакту са људима из “врха ЕУ”, а да му је поруке послало неколико лидера европских земаља.

У сваком случају, после овакве подршке народа, Ципрас има пуни легитиметет да настави преговоре са “институцијама” на начин који би, како је сам изјавио пре гласања, донео “Грчкој достојанствен и поштен договор са кредиторима и гарантовани развој земље”.

Одмах по објављивању прелиминарних резултата, грчки медији су јавили да се у уторак у Паризу састају француски председник Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел. Уз ту вест, најављује се иницијатива италијанског премијера Матеа Ренција да се хитно пронађе обострано прихватљиво решење, јер “Грчка – земља такве традиције и културе, не заслужује да пролази кроз овакве муке”.

Наравно да сада сви желе да знају који ће бити следећи кораци, пре свега Брисела, али како се већ неколико пута последњих дана истицало, “ово се никада до сада у историји није догодило”, па је бар у овом тренутку све у домену нагађања. Али времена нема много, и једна и друга страна морају да доносе брзе и велике одлуке.

И међу самим актерима политичке сцене Грчке има разлика, од крајњег оптимизма, којим зраче високи функционери Сиризе, да ће “током наредних 48 сати бити постигнут договор са кредиторима”, до крајње скепсе представника конзервативаца из опозиционе Нове демократије који најављују “катастрофу, уколико влада у року од два дана не постигне било какав договор”.

ШТА ЋЕ СЕ ПРОМЕНИТИ У ЕВРОЗОНИ ОДЛАСКОМ АТИНЕ?
У монетарној унији би било 3,2 одсто мање људи, еврозона би изгубила тек 1,8 одсто своје економске привреде, док би се БДП по глави становника чак и повећао за 1,5 одсто. Порасли би годишњи трошкови за одбрану по глави становника за 0,4 одсто. Еврозона би се смањила и то за 4,6 одсто, али би изгубила чак 31,3 одсто своје обале, због чињенице да Грчка има око 2.000 острва. Било би мање и пушача и то за 4,8 одсто (само Аустрија има већу стопу пушача од 15 година и старијих) али и мање маслиновог уља јер би еврозона изгубила 24,5 одсто своје производње уља. И на крају, Монетарна унија би изгубила чак 84 одсто својих православних хришћана.

БАНКРОТ НИЈЕ БАУК

БЕЗ обзира на исход референдума у Грчкој, овој земљи спрема се један од највећих банкрота који је свет видео, мишљења су светски економисти. Баук од финансијског фијаска шири се и другим зауженим државама Европе. Историја је показала да су и неке од сада наразвијенијих земаља света више пута доживљавале економски слом, а потом се “дизале из пепела”.

Дужничка криза и банкрот државе уобичајена су појава из историјске перспективе. У свету је за последња три века финансијски “пукло” чак 83 државе, а готово да нема ниједне земље Латинске Америке која досада није доживела потпуни економски пад. Тако је Венецуела досада банкротирала чак 11, а Бразил десет пута.

Банкрот државе у реалности значи да она више не може да сервисира своје обавезе и то јавно свима признаје. Пошто пара нема, а држава жели да настави да сервисира унутрашње обавезе, попут плата и пензија у јавном сектору, она, најчешће, штампа новац без покрића што доводи до инфлације и драстичног пада курса. То по аутоматизму погађа све грађане.

Са друге стране, сви памте банкрот Аргентине из 2002. године. Власти ове земље одлучиле су да више не враћају спољне дугове и да не узимају нове зајмове. Валута је преко ноћи драстично ослабила, увоз умањен, избили су нереди… Међутим, у том хаосу почела је полако да јача домаћа потрошња, економија је “рестартована” и земља се опоравила. (М. Љ. П.)

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:556144-Грчки-шамар-Бриселу-и-кредиторима

Прочитај без интернета:
0 гласовa