Медицинска истрага коју је спровео Хашки трибунал показала је да међу притвореницима нема повећаног броја оболелих од малигних обољења, насупрот тврдњама бившег председника Републике Српске Радована Караџића.

Закључак истраге, коју су спровели специјалисти са клиничког центра ротердамског универзитета Ерасмус, а коју је пренео Хашки трибунал, показују да „нема доказа“ о повећаном броју малигних обољења „ни о повећаном ризику од рака“ међу притвореницима у судском притвору у Схевенингену.

Радован Караџић у судници Хашког трибунала

Радован Караџић у судници Хашког трибунала

Конзилијум је утврдио и да нема потребе за даљим спровођењем истраге.

Караџић је на статусној конференцији у априлу прошле године изразио забринутост због повећане учесталости малигних обољења међу притвореницима. Караџић је тврдио да је број оболелих од рака у притвору знатно виши од уобичајеног броја оболелих у земљама бивше Југославије.

Током те расправе, и у писму које је послао органима УН, Караџић је сугерисао да би узрок тих обољења могли бити храна из пластичних паковања, која се подгрева у микроталасним рернама, и изолациони материјали у зидовима притвора.

Караџићев захтев да суд о томе спроведе истрагу убрзо је усвојио амерички судија Теодор Мерон, председник судског Механизма, правног наследника Хашког трибунала.

Суд је ангажовао универзитетску клинику у Ротердаму, која је формирала научни тим у којем су били: епидемиолог, експерт за јавно здравље, епидемиолог за малигна обољења, клинички онколог и биостатистичар.

После две посете притвору и проучавања обимних материјала које им је доставио суд, они су закључили да су Караџићеве тврдње неосноване и да је број оболелих од рака у притвору пропорционално једнак броју оболелих међу становништвом земаља бивше Југославије.

У документацији коју је суд доставио стручном комитету наведено је да је, током протеклих 20 година, међу око 170 притворених забележено 10 малигних обољења.

Комитет је, међутим, назначио да пре него што се дијагностикује малигно обољење може трајати од три до пет година, те да се не може закључити да су сви притвореници оболели док су били у Схевенингену.

Хашки трибунал је у марту прошле године осудио Караџића на 40 година затвора, прогласивши га кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992–95. године.

Караџић је ослобођен кривице по оптужби за геноцид над Муслиманима и Хрватима у још шест босанских општина. И Караџић и Тужилаштво су на ту неправоснажну пресуду уложили жалбе.

Тужиоци су тражили да Караџић буде осуђен и за геноцид у општинама и да му буде изречена доживотна казна.

Караџић је захтевао да буде ослобођен, а првостепену пресуду је назвао „неправичном“ и „мањкавом“.

Обе стране сада припремају одговоре на жалбе, а потом ће судије заказати усмену расправу о жалбама.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/2614735/hag-odbacene-karadziceve-tvrdnje-o-epdiemiji-malignih-bolesti.html

0 гласовa