Европска унија жели да у наредним годинама инвестира око милијарду евра у земље Западног Балкана, изјавио је данас европски комесар за проширење и добросуседску политику Јоханес Хан.

 (AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)

Хан је у интервјуу за Дојче веле казао да је циљ боље повезивање с ЕУ.

Говорећи о самиту западнобалканске шесторке, који се данас у оквиру Берлинске иницијативе одржава у Трсту, он је најавио да ће том приликом бити потписан Споразум о транспорту, што значи да ће се земље Западног Балкана повезати са транспортним законодавством Европске уније. То ће, казао је, региону донети екстремне привредне импулсе.

„Закључићемо читав низ пројеката на подручју транспорта, односно енергије – у укупној вредности од око 200 милиона евра, што ће на крају активирати укупне инвестиције од око 540 милиона евра. И, што је посебно важно, створићемо претпоставке за ново регионално економско подручје које би требало да подстакне трговину унутар региона, која није најбоље развијена, а има потенцијала“, рекао је Хан.

Према његовим речима, иако су то добре вести, проблем је, када се ради о региону Западног Балкана, ажурно спровођење договореног.

„Има пуно потврђивања, пуно обећања, али када дође до спровођења онда се ту мора демонстрирати и одређена доза тврдокорности, мора стално да се контролише како ствари напредују. Али то је наша судбина и ми смо се на то навикли. На крају крајева ради се о томе да се за око 20 милиона људи створи економска перспектива која обезбеђује и стабилност и гарантује мир у региону“, рекао је он.

Говорећи о стабилности, он је казао да су за то претпоставке демократске структуре.

„Кад људи не могу слободно да делују, кад не могу слободно да изразе своје мишљење, онда они никада неће моћи да развију оне могућности које Европу чине тако јединственом. И то је разлог због чега је Европа тако атрактивна, па и за земље Западног Балкана – да постану чланице Европске уније. Зато је економски развој могућ само паралелно с развојем владавине прав“, рекао је Хан.

Како је објаснио, нико неће да инвестира свој новац ако не може да се ослони на то да правосуђе функционише.

Упитан да каже који су наредни кореаци након самита у Трсту, он је навео да је то спровођење договореног.

„Ове године сам присуствовао почетку радова на неколико пројеката, на пример изградњи мостова између Босне и Херцеговине и Хрватске, али и у Србији. Када је реч о енергетици, финансирали смо градњу трансформаторских станица, с једне стране везу Црне Горе према Италији, али и из Црне Горе, преко Балкана, до Румуније. Овде у Трсту догађају се сасвим конкретне ствари. Добићемо и задатак да у пракси имплементирамо идеју регионалног економског подручја. Ради се и на подстицању малих и средњих предузећа“, рекао је Хан.

БРИСЕЛ ЖЕЛИ ДРЖАВЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА У ЧЛАНСТВУ ЕУ

Брисел жели да земље Западног Балкана постану чланице Европске уније, а један од кључних разлога за то је да се млади људе задрже у својим земљама и не напуштају их, поручио је данас у Трсту европски комесар за политику проширења и суседства Јоханес Хан.

Говорећи на Самиту лидера „западнобалканске шесторке“, који се одржава у оквиру Берлинског процеса, Хан је рекао да би то смањило тензије из прошлости, а задатак политике је, казао је, да обезбеди оквир, док је одговорност за економско повезивање на пословној заједници.

Истакавши важност региона Западног Балкана са 20 милиона потрошача за економију ЕУ, Хан је рекао да је у протеклих 10 година размена између ЕУ и држава региона био 44 милијарде евра, те додао:

„Овде смо да видимо шта је до сада учињено у оквиру Берлинсклог процеса, као и да утврдимо даље задатке. Оно на чему морамо радити је да млади људи остану у региону. То је начин да се уклоне све тензије из прошлости и креирају услови да њихов останак како би делили знање међу собом“.

Важно је, казао је Хан, да се економије повезују јер ће то допринети бржој интеграцији овог дела Европе у ЕУ.

„Политика само ствара оквире, а задатак пословне заједнице је да ради на конкретном повезивању.“, рекао је европски комесар.

Градоначелник Трста Роберто Дипиажа је подсетио да је тај град био „супермаркет“ за земље Западног Балкана, док је Микеле Сканави из Италијанске трговинске агенције ИЦЕ истакао је да је трговинска размена између Италије и региона 7,5 милијарди евра – четири милијарде чини извоз у балканске земље, а увоз у Италију је око 3,5 милијарди.

„Рекао сам нашој дипломатији да овај Самит и пословни састанци не смеју да буду само жеље већ да се мора произвести конкретан резултат. У нашем националном интересу је да се земље Западног Балкана прикључе Европској унији“, истакао је Сканави.

Протекционизам и затварање граница, рекао је није решење, и нагласио да ће само интеграцијама да се сачува мир и стабилност у регоиому.

Посебан квалитет, истакли су учесници, овом преподневном делу бизнис форума даје учешће пословне заједнице, 70 компанија из целог региона, које имају Б2Б разговоре по секторима, углавном је реч о инфраструктури, грађевинарству, иновацијама, енергетици и жаштити животне средине.

Од самита у Трсту очекује се позитиван напредак у интеграционим процесима Западног Балкан и ЕУ где су се за истим столом, по четврти пут у оквиру процеса започетог у Берлину 2014. године, нашли лидери западнобалканске шесторке, представници институција ЕУ и званичници шест земаља чланица ЕУ – Аустрије, Хрватске, Француске, Немачке, Словеније и Италије.

Суштина и циљ Берлинског процеса и иницијативе немачке канцеларке Ангеле Меркел у најкраћем су: стабилност, економски просперитет и европски пут региона:кроз чвршће међусобно повезивање, јачање регионалне сарадње, као основе процеса стабилизације и придруживања Европској унији и регионални развој реализацијом сасвим конкретних заједничких инфраструктурних и других развојних пројеката.

Ни једна дипломатска иницијатива на Западном Балкану није толико као Берлински процес допринела јачању свести о потреби сарадње у региону, чвршћег економског, инфраструктурног и пословног, повезивања и његовог значаја за економски раст и развој, унапређење конкурентости наших привреда и европску перспективу западнобалкансих економија, оцењено је у Трсту.

У том смислу, Берлински процес осим политичке димензије, у чијој основи је ревитализација међувладиних односа и решавање преосталих отворених питања, има и све снажнију економску димензију.

Она би, уз боље саобраћајно повезивање, требало да, кроз регионалне економске интеграције и конкретне пројекте, створи услове за више трговине, инвестиција и нових радних места у региону.

Томе ће додатно допринети реализација Вишегодишњег акционог плана за регионални економски простор чије се усвајање очекује на Самиту у Трсту и у чијем креирању су учествовале и чланице Коморског инвестиционог форума Западног Балкана.

ХАН: РЕГИОНАЛНА ЕКОНОМСКА ЗОНА НИЈЕ СУПРОТНА ИНТЕГРАЦИЈАМА ЕУ

Европски комесар за проширење Јоханес Хан најавио је да ће челници држава западног Балкана на суммиту у Трсту потврдити оснивање регионалне економске зоне и истакао да то није супротно идеји њихове интеграције у ЕУ.

Представници седам земаља ЕУ, укључујући Хрватску, и шест земаља Западног Балкана у среду после подне ће на 4. самиту Берлинског процеса у Трсту разговарати о јачању сарадње и веза у региону како би она брже напредовала према чланству у ЕУ.

Уочи састанка на врху одржан је пословни форум на којем је Хан рекао да ће регионални челници потврдити успостављане заједничког економског простора.

„То значи стварање простора од око двадесет милиона људи где ће коначно постојати слободан проток роба и услуга“, рекао је европски комесар.

То би, како је рекао, требало да подстакне трговинску размену на Западном Балкану која је за разлику од оне с ЕУ-ом, тренутно у стагнацији, додао је Хан.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:675292-%D0%A5%D0%B0%D0%BD-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B5-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD-%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%95%D0%A3

2 гласa