Вежбе НАТО и њихових партнера, које се тренутно одржавају у Тузли, могле би следеће године да буду одржане у Србији, преносе београдски медији и напомињу да је околина Београда изабрана као једна од могућих локација.

Србија је следећи корак за НАТО?

У Министарству одбране Спутњик није добио потврду ове информације, али војни аналитичари из Србије и Русије не искључују ту могућност.

– То је реално очекивати, реч је о доктринарном плану који већдуже време постоји у сарадњи Србије и НАТО, тако да не видим никакав проблем да се такве вежбе одржавају – каже за Спутњик Андреј Млакар.

Он подсећа да се војне вежбе планирају годину или две унапред и да је веома тешко да се вежба НАТО припрема тајно.

Није тајна да ће се у Србији следеће године одржати „Регекс 2018“, вежба коју подржава и финансира НАТО, па Млакар сматра да је треба назвати правим именом.

– Говорити, дефинисати да не постоји вежба НАТО је смешно. То јесте регионална иницијатива, регионална вежба земаља чланица НАТО и Партнерства за мир. Међутим, постоји план у оквиру Партнерства за мир, свака чланица има право да дефинише постојање одређених планова, вежби и програма у којима е учествовати. Тако Србија, пошто је војно неутрална, сарађује и са Руском Федерацијом и са НАТО – каже Млакар.

Он додаје да би отворено признање да ће се у Србији одржати вежба НАТО било крајње непопуларно, јер све анкете говоре да су грађани против уласка наше земље у Алијансу.

Шта кажу грађани?

– Зато би било реално очекивати да Србија своју неутралност поткрепи адекватним одлукама, јер неће још дуго моћи да балансира на овај начин. Ми немамо ниједан доктринарни документ, осим скупштинске Резолуције, који би дефинисао статусну неутралност. Сви документи који су рађени дефинисали су правила у складу са Партнерством за мир и НАТО. Често заборављамо да је комплетна структура наше војске урађена по процедури НАТО, шема Генералштаба урађена је по стандарду НАТО, као и опрема војника – каже он.

Међутим, његов колега из Москве Борис Подопригора подсећа да наша војска још има озбиљну сарадњу са Војском Руске Федерације, на различитим нивоима, па и најважнијем.

– Војска Републике Србије се превасходно ослања на руско наоружање и руску технологију, а рекао бих и на саму Русију, и не верујем да она гаји велике симпатије према НАТО-у, нарочито после догађаја из 1999. године. Међутим, то не значи да Србија не може да учествује на таквим вежбама, као што не значи да ће ове вежбе бити на неки начин усмерене против Русије, поготово у војном смислу. Једноставно, не могу да поверујем да би власти у Србији пристале да вежбају одвраћање „руске агресије“ – каже овај војни аналитичар.

Он ипак додаје да не би требало прецењивати значај најављених вежби које ће се одржати у Србији следеће године, како год се звале.

Међународна заједница 

– Искуство међународне сарадње заиста јесте важно, али ове вежбе су пре свега интересантне са политичке тачке гледишта. Управо у тој области лежи одговор на питање зашто Србија не користи сличан формат сарадње када је реч о ОДКБ. Уз све поштовање, Србија тренутно није толико јака да не узима у обзир став западних партнера о војној сарадњи са Русијом. Београд наставља да балансира између условног Истока и условног Запада – оцењује Борис Подопригора.

Чињеница је да Војска Србије, иако појединачно вежба са земљама чланицама ОДКБ, није учествовала ни у једној вежби под окриљем те организације, ни у Србији, али ни ван граница земље. Иако сматра да НАТО не би имао ништа против да се у Србији одрже вежбе ОДКБ, Млакар истиче да појединци у том савезу Војску Србије доживљавају као руског експонента на Балкану.

– Иако имамо војну мисију, имамо плодоносну сарадњу, али ставови људи, високих официра НАТО са којима сам разговарао, у принципу говоре да они гледају Војску Србије готово као подружницу руске војске и да би требало смањити руски утицај на Војску Србије. Они тај однос дефинишу као појам „хибридног рата“ – закључује наш саговорник из Београда.

У Министарству одбране категорички одбацују тврдњу да је „Регекс 2018“ вежба НАТО, иако се реализује уз стручну и делимичну финансијску подршку Команде здружених снага НАТО Напуљ и према стандардима НАТО које су прихватиле и све државе-чланице Европске уније.

Учешће је до данас потврдило 14 земаља, Македонија, Босна и Херцеговина, Украјина, Колумбија, Јерменија, Узбекистан, Азербејџан, Грузија, Тунис, Алжир, Мауританија, Молдавија, Пакистан, и Уједињени Арапски Емирати. Дакле, ниједна од за сада пријављених земаља није чланица НАТО.

У плану је командно-штабна вежба подржана рачунарским симулацијама на тему „Рад команде мултинационалне бригаде у мултинационалним операцијама“, што објашњава учешће земаља са више континената.

У министарству такође подсећају да „Регекс 18“ није прва међународна вежба која се према стандардима НАТО реализује у Србији.

Већ су одржане „Викинг 14“ и „Лоџекс 15“, као и један сегмент вежбе „Здружени напор 2011“.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/668320/Hoc-e-li-biti-NATO-vezbe-u-Srbiji-sta-bi-rekla-Rusija

 

2 гласa