ОН НЕ ОДУСТАЈЕ ОД БЕЛЕ КУЋЕ, ЗАТО ГА БЛАТЕ, А МОГУ ДА МУ ДОДАЈУ КРУЗА ИЛИ БУША ЗА ПОТПРЕДСЕДНИКА
  • Према подацима CNN, Хилари Клинтон сада побеђује Трампа са резултатом 49:46, али тек следе директни дуели. А ако се за десет месеци они сретну у тв-дебатама као кандидати за председника, бивши државни секретар сигурно ће изгубити. Како зауставити Трампа – то је сада за читаву „вашингтонску машину“ питање број један
  • Једна од модуса може да буде забрана номиновања Трампа од стране републиканаца. Поред осталог на то указује и саопштење Беле куће. Прес секретар Б. Обаме, Џош Ернест, изјавио је да Трампов предлог да се муслиманима привремено забрани улазак њега лишава права да буде на дужности председника САД
  • Друга варијнта је: изоловати Трампа и не допустити му да победи на конгресу републиканаца у јулу. То се може учинити само на један начин – ако Трамп сакупи тек релативну већину гласова изборног тела (та варијанта је сасвим могућа), а сви остали кандидати се обједине око неког од његових супарника и предају му гласове својих делегата. Али, то је изузетно компликован и скандалозан начин
  • Остаје трећа која била искоришћена уочи избора 1936. На којима је Франклин Рузвелт имао веома популарног супарника, ексцентричног сенатора Хју Лонга. У њега је – годину дана пре председничких избора – пуцао неки доктор којег одмах убија обезбеђење Лонга. А можда је и само обезбеђење пуцало у сенатора – ко ће то знати?
  • Тридесет три године касније, Роберта Кенедија, неоспорног фаворита председничке кампање и брата убијеног председника САД, убио је пет месеци пре избора неки Палестинац, наводно, из освете због подршке Израела од стране Сједињених Држава. Трампову ликвидацију најједноставније би било објаснити као самосталну иницијативу неког увређеног емигранта-муслимана
Пише: Петар АКОПОВ

        ДОГАЂАЈЕ од 2. децембра, када су 14 људи убили муслиман рођен у Америци и његова жена која је дошла из Саудијске Арабије на основу брачне визе, Бела кућа је признала за терористички акт тек неколико дана касније у специјалном обраћању Барака Обаме. Међутим, случај терористичког напада, који је наредних недеља могао да постане највише разматрани догађај у САД, већ сутрадан након признања Б. Обаме изненада се нашао у сенци другог, мада с њим повезаног догађаја.

        У центру пажње су се нашли Доналд Трамп и његово реаговање на терористички напад у Сан-Бернардину.

        Кандидат за председника из Републиканске партије, милијардер Доналд Трамп, предложио је да се привремено уведе „општа и потпуна“ забрана за улазак у САД миграната-муслимана, будући да социолошке анкете показују да „значајан сегмент муслиманског становништва осећа мржњу према Американцима“.

        Као још једну меру Трамп је навео „привремену изолацију“ муслимана који долазе и подсетио да је то исто било учињено у односу на Јапанце након што је почео рат са Јапаном 1941. По речима Трампа, то је неопходно  чинити све док лидери земље „не схвате шта се дешава“:

        „Док ми не одредимо и схватимо тај проблем и опасност која од њега долази, наша земља не може да буде жртва ужасних напада од стране људи који верују само у џихад, лишени су разума и не поштују људски живот“.

        Трампов говор изазвао је узвратну буру – одмах је оптужен да крши устав САД тако што својим исказима иде на руку Исламској држави. Уз то, кампања против Трампа кренула је у читавом свету. У Лондону је предложено да му се забрани улазак у Енглеску, премијери Велике Британије и Француске осуђују његову изјаву, египатски верски ресор назива његове речи „говором мржње“, своју забринутост изражава и руководство врховног комесара ОУН-а за питања избеглица.

        Чланак у „Вашингтон посту“ под насловом „Свет реагује на Трампов предлог да се муслиманима забрани улазак у САД“ садржи десетине примера гневне осуде реторике овог милијардера, могло би се рећи са истом жестином. И више од тога – када је на сајту Би-Би-Си-ја објављен чланак под насловом „Зашто народ сматра америчког бизнисмена Доналда Трампа за Волдемора“ (зли чаробњак из култне књиге неколико последњих генерација деце у читавом свету – није лош наслов, зар не?), онда је ауторка „Хари Потера“, Џоан Роулинг „отпоздравила “ Трампа речима: „Какав ужас. Волдемор никада није био толико лош“.

        Шта се дешава? Зашто дојучерашњу звезду шоу-бизниса, ексцентричног  милијардера веома озбиљно проглашавају за „ђавоље семе“? Не проглашавају Џорџа Буша који је започео рат у Ираку и отворио „Пандорину кутију“ са Исламском државом, не ни Нетањахуа који Палестинце подвргава расној сегрегацији – не, већ 69-годишњег Трампа, девелопера и новопеченог политичара.

        Чини се да Трамп никога није убио, никакве ратове није започињао – он се само кандидује за председника САД и при том говори оно што мисли, а његова отвореност наилази на изузетно жив одзив огромног броја Американаца и управо због тога он је у последњих пола године постао неоспорни лидер трке међу републиканцима.

        Да ли је Трамп политички некоректан?

        Али, сасвим политички коректна Хилари Клинтон мора да изазове много већу мржњу код муслимана не само у САД, него и у читавом свету, макар због онога што је учинила у Либији. Уопште, Сједињене Државе су веома много учиниле за то да их у исламском свету мрзе. А Трамп, у принципу, говори само о последицама те америчке политике предлажући да се затворе да не би Америку излагали ризику од узвратних дејстава, од мржње и терористичких напада.

        Да ли он предлаже сувише сурове мере?

        А зар реакција Вашингтона на 11. септембар није била далеко жешћа? Не ради се чак о унутар-америчким последицама са свим ограничењима слобода, него о реакцији напољу – заузели су две земље, отпочели ратове у којима су већ погинули милиони људи.   Али, „Повељу  о правима“ крши, наравно, „несистемски“ Трамп, а не вашингтонски владајући кругови.

        Треба разумети праве разлоге гнева америчке елите. Разуме се, то уопште није брига о политичкој коректности, већ страх пред Трампом. Истина, дојучерашњи „кловн“ (како су га приказивали либерални амерички медији) претворио се у реалну претњу. И, да га не би пустили у Белу кућу, испробаће најразличитије методе.

        Поред осталог покушаће да против њега окрену све његове исказе, иако пола године покушаја да се Трамп демонизује практично ништа нису дали, напротив, довели су до потпуно супротних резултата. Јасно је да Трамп намерно говори крајње оштро, али и тако је ситуација у свету и у Сједињеним Државама неспокојна. А од углађених, безизражајних, испразних и корумпираних политичара Американци нису мање уморни од Европљана и „ванпартијски“, отворени Трамп, који се никада није бавио политиком, представља оличење бунта против двопартијске „вашингтонске машине“.

        Последње анкете показују да Трампа подржава 27 до 36 процената Републиканаца, при том разлика од његових најближих конкурената износи од 10 до 20 процената. Бивши главни кандидат републиканског естаблишмента, Џеб Буш, коначно је „пао“ – има свега 3-4 процента и више нико не верује да ће моћи да се подигне.

        За мање од недељу дана, у следећи уторак, одржаће се пете републиканске дебате. Јасно је да ће после терористичког напада у Сан-Бернардину позиције Трампа који се доследно залаже за ограничење миграције постати још добитније. Дакле, до 1. фебруара када почну интерни избори републиканаца – ништа се у распреду снага принципијелно неће променити. Трамп сигурно иде на победу на тим изборима, значи, и на номиновање у јулу на конгресу републиканаца.

        У републиканском естаблишменту то већ многи схватају, али немају јединствену стратегију у односу на Трампа.

        Да покушају да се с њим договоре или, пак, да учине све да се осујети његово номиновање? Сада је главни акценат на инсинуацијама и слабљењу позиција Трампа, али, времена је све мање и већ сад покушавају да се с њим договоре.

        Главни проблем нису – ставови Трампа, већ његова „неуправљивост и нетипичност“.

        За „вашингтонску машину“ – он је стран човек и не сме да буде на политичком Олимпу, на месту шефа САД.

        Постоје два типа политичара: прихватљиви за естаблишмент – они који су за своју каријеру дужни „вашингтонској машини“, и они који наследно припадају њеним владарима. Прва варијанта су – Клинтонови, Обама, друга – Бушови. Изузеци су крајње непожељни, прецизније, недопустиви.

        Скоројевићу, тим пре са неколико милијарди долара (односно, независном, што је још горе) није место у Белој кући. Трамп не прихвата, што је још горе, јавно исмејава правила игре, а све то ставља се на укупан раст неповерења Американаца у политичку елиту, чији је јасан израз постао републикански покрет „чајанка“.

        Два представника тог покрета учествују у садашњој кампањи, сенатори Тед Круз и Ренд Пол, али је управо Трамп умео да привуче симпатије већег дела обичних учесника „чајанке“. Уз то, Трамп на рачун своје нетипичности и отворености може да рачуна на  мобилизацију присталица међу оним Американцима који никада не иду на изборе, а то је огромна резерва, и што је основно, слабо „обрађена“ од стране социолога.

        Ако је током читаве друге половине 2015. проблем Трампа био основна главобоља републиканске елите, она сада већ постаје невоља за читав амерички естаблишмент.

        Узимајући у обзир „безалтернативно“ номиновање Х. Клинтон, демократе су биле спремне за избор било ког потенцијалног пара: Клинтон-Буш, Клинтон-Рубио, Клинтон-Круз. Анкете медија блиских демократама обећавале су првој леди победу против сваког супарника, анкете републиканских медија говориле су да није све тако неоспорно.

        Ипак, током последњих недеља, Х. Клинтон, која је и тако имала велики антирејтинг, почиње све видљивије да губи предности. Сем тога, њу ставља ниже од свих републиканаца не само конзервативни Fox него и CNN показује како је изгубила у односу на Рубија и Карсона и минималну разлику са Крузом и Бушом.

        Према подацима CNN, Х. Клинтон побеђује Трампа са резултатом 49:46, али то је још пре свих директних дуела. Ако се за десет месеци они сретну у тв-дебатама као кандидати за председника, бивши државни секретар сигурно ће изгубити.

        Како зауставити Трампа – то је сада за читаву „вашингтонску машину“ питање број један.

        Наравно, могу се помирити са његовим председниковањем и покушати да се о свему договоре. Трампу могу да додају поузданог потпредседника, на пример, Рубија или чак Буша, преносећи на њега већи део спољнополитичких одлука и да од Трампа траже гаранције да ће одустати од покушаја да – ослањајући се на радикалне  учеснике „чајанки“ – ломи „вашингтонску машину“.

        Само, чак и ако пристане, Трамп неће дати никакве гаранције о поштовању усмених договора (а они не могу бити у писаној форми) и биће потпуно у праву. Због тога ће и естаблишмент само у крајњем случају прибећи варијанти да се „.договори“, а пре тога испробаће све могуће методе.

        Као прво, наставиће се покушаји да се спусти рејтинг Трампа. Али, коришћење против њега превара „истих као што је он“, односно, непрофесионалних политичара налик на тамнопутог Карсона или на даму Фиорину, показало је да анти-Трампи дају само привремени ефекат, електорат се брзо окреће од њих.

        За неколико месеци – колико је преостало до интерних избора – практично није могуће „подићи“ до нивоа Трампа Рубија или Круза, који су – последњи системски политичари који одговарају естаблишменту и имају двоцифрени рејтинг.

        То ће свакако покушати да ураде радећи паралелно и на другим варијантама.

        Једна од њих може да буде забрана номиновања Трампа од стране републиканаца – то је варијанта број два. Поред осталог на то указује и саопштење Беле куће. Прес секретар Б. Обаме, Џош Ернест, изјавио је да Трампов предлог да се муслиманима привремено забрани улазак њега лишава права да буде на дужности председника САД.

        Ернест је употребио реч „дисквалификује“ и позвао републиканце  да одмах одустану од подршке кандидатури Трампа.

        „Ја знам да су републикански кандидати већ положили заклетву да ће подржати било кога од њих, укључујући и Трампа, као свог кандидата за председника САД у случају да он победи на унутарпартијском гласању. Али, чињеница је да је председник дужан да када ступа на дужност положи заклетву да ће чувати и бранити устав САД. А оно што је Доналд Трамп јуче рекао лишава га права да постане председник“.

        По мишљењу Ернеста, други потенцијални републикански претенденти на дужност председника нису дужни да подржавају Трампа у случају његове победе на интерним изборима, иначе ће страдати сама партија: „питање је у томе да ли ће сав остали део Републиканске партије заједно с њим отићи на сметљиште историје“.

        Ово је, наравно, пре свега пропагандна изјава која има за циљ да ослаби позиције републиканаца у борби за Белу кућу и јасно је да они сада неће предузети такав корак – руководство партије ограничило се осудом Трампа у стилу: „наравно, ми морамо агресивно да се боримо са исламским радикализмом, али не по цену америчких вредности“.

        Међутим, важан је сам ток мисли – Трампа треба изоловати и не допустити му да победи на конгресу у јулу. То се може учинити само на један начин – ако Трамп сакупи само релативну већину гласова изборног тела (та варијанта је сасвим могућа), а сви остали кандидати се обједине око неког од његових супарника и предају му гласове својих делегата. Али, то је изузетно компликован и скандалозан начин.

        Трећа варијанта је најједноставнија – склонити Трампа из предизборне трке. Није могуће успети у томе да он добровољно оде (новац га не интересује, амбиција има напретек, компромитујуће податке нема, а деца се не могу узимати као таоци), остаје варијанта физичког уклањања. Трампа може да „задеси“ срчани напад – јер, животно доба од 69 година, напорна кампања, много путује по читавој земљи.

        Ова варијанта би многим одговарала и зато Трамп мора да буде опрезан. Утолико пре што се он и тако већ налази под заштитом тајне службе САД – оне која се брине о безбедности председника. У крајњем случају, Трампа могу зауставити на „стари начин“ – онако како су то учинили, на пример, 1935. или 1968.

        Уочи избора 1936. председник Франклин Рузвелт имао је веома популарног супарника, ексцентричног сенатора Хју Лонга. Они су у почетку били савезници, а онда се син фармера, обичан момак, Лонг, разочарао у Рузвелта који је припадао америчкој аристократији. Лонг се борио са корпорацијама, залагао се за „поделу богатстава“ милијардера, био звезда на радију. Уопште, као што воле да кажу либерални медији – радикалан, демагог, популиста, само што није био „фашиста“.

        А онда, годину дана пре председничких избора у њега пуца неки доктор којег одмах убија обезбеђење Лонга. А можда је и само обезбеђење пуцало у сенатора – ко ће то знати? Истина, до тада у САД никада нису убијали сенаторе, а после тога био је само један случај, при том, исто такав.

        Тридесет три године касније, Роберта Кенедија, неоспорног фаворита председничке кампање и брата убијеног председника, убио је пет месеци пре избора неки Палестинац, наводно, из освете због подршке Израела од стране Сједињених Држава.

        То што су и Лонг и Кенеди били демократе, као и то да од тада у САД нису убијали кандидате за председника, тешко да може да умири Трампа. Било би најједноставније објаснити његово страдање као самосталну иницијативу неког увређеног емигранта-муслимана. Чак и Волдемора на крају убијају, а Трамп је у његовој улози већ санкционисан.

        Превела Ксенија Трајковић

извор:fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/hoce-li-se-americka-elita-usuditi-da-likvidira-trampa-kao-bracu-kenedi-i-senatora

Прочитај без интернета:
2 гласa