ЕУ је запретило ново пуцање по шавовима пошто су незадовољни холандски грађани прикупили две трећине потребних потписа за организовање референдума.

Они желе референдум о за њих спорном споразуму о слободној трговини, склопљеном између ЕУ и Канаде, јер фаворизује мултинационалне компаније а не народе и државе.

Холанђани су се, такође, у априлу на референдуму изјаснили и против споразума о придруживању Украјине с ЕУ, што је велики проблем за владу у Хагу, имајући у виду скоре парламентарне изборе.

Ако холандска влада не би успела да добије већину за ратификацију споразума с Украјином, то би, рекао је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, била „нова политичка катастрофа и опасност континенталних размера“.

Априлско одбацивање споразума с Украјином убедљивом већином већ је названо „холандски мали Брегзит“, по скраћеници за одлуку Британаца да се отцепе од ЕУ, а сад се већ говори и да би могао да се догоди и прави „Негзит” дакле и покушај да се сазове референдум о опстанку Холандије у ЕУ, за шта се већ залаже крајња десница, која тражи и напуштање евра и враћање на холандску валуту гулден.

Холандски премијер Марк Руте је изјавио да досад у Холандији није постојала истинска воља за референдум о Негзиту, за то би била потребна засад недостижна двотрећинска већина гласова у парламенту, али медији примећују да су недавна испитивања јавности показала да би ипак 47 одсто Холанђана било спремно на проверу „демократске воље народа“ с тим у вези.

Ако организатори скупе, а све говори да је могуће, потребних 300.000 потписа за референдум којим желе да оборе споразум ЕУ-Канада, не само холандски премијер Марк Руте, већ и цела ЕУ ће се „пећи на две ватре“ зато што холандска влада већ месецима покушава да изврда исход априлског референдума којим су Холанђани одбацили споразум с Украјином јер сматрају да се њиме на мала врата Кијеву отварају врата чланства у ЕУ.

Рушење споразума с Канадом и Украјином би, опште је мишљење у ЕУ, озбиљно уздрмало и изазвало нове расколе у Унији, већ оптерећеној изласком Велике Британије, као и тешким размимоилажењима око избегличке кризе, тероризма, и даље недовољног економско-социјалног опоравка.

Одлука Велике Британије да изађе из Уније је изазвала велико узбуђење у више чланица ЕУ, где су се јавиле политичке снаге и странке које желе да и њихове земље размотре будућност изван ЕУ, а међу њима је и све јача холандска странка крајње деснице ПВВ, чији је вођа Герт Вилдерс такође велики противник европске политике имиграције и, како он то види, „исламизације Холандије и Европе“.

Холандски економски лист Хет финансијеле дагблад упозорава да „Руте нема ништа у рукама“ јер не може да обезбеди већину у парламенту да прогура споразум с Украјином, а ускоро почиње и кампања за холандске изборе у марту 2017. године на којима би успех могао да направи управо жестоки противник ЕУ Вилдерс.

За споразуме с Канадом и Украјином је потребно да их све чланице ратификују у парламентима, а Рутеова влада ту већину нема, нарочито у горњем дому Сенату.

У ЕУ није заборављено да су Холанђани и Французи 2005. на референдумима одбацили предлог устава Европске уније, па је холандски премијер Руте својим суграђанима „упутио крик из душе“, како је то описао француски лист Монд, и позвао странке у парламенту да ипак подрже споразум с Украјином.

Руте је потегао психолошку тешку артиљерију нагласивши да ЕУ „мора да се покаже јединственом у односу на Русију, а чија спољна политика изазива нестабилност на границама Европе, на Криму и у Сирији, где су недужни грађани ухваћени у клопку“.

Потпредседник Европске комисије, Холанђанин Франс Тимерманс, такође је потегао страшило „руске опасности“ и холандску опозицију упозорио да се не сме „понудити поклон Путину“.

Руте је гласање у парламенту поново одложио, сад до децембра, а Хет финансијеле дагблад пише да је он „на ивици безнађа“, јер остале велике странке оклевају да доведу у питање демократску вољу 62 одсто холандских грађана који су на референдуму одбацили уговор с Украјином.

Холандски премијер очекује да ситуацију преокрене тако што ће од ЕУ добити гаранције да споразум с Украјином неће значити улазак у чланство те земље „на мала врата“ у ЕУ, нити аутоматско право за Украјинце да без виза долазе и добију посао у ЕУ, нити да ће чланице Уније бити обавезне да Кијеву дају издашну финансијску помоћ.

(Бета)

Прочитај без интернета:
3 гласa