Чак и уколико се утврди да је руски авион упао у турски ваздушни простор, поставља се питање зашто је оборен после само 17 секунди, пише “Гардијан“.

Упади у туђе ваздушне просторе догађају се стално, међутим са мање политичких тензија.

“Генерално, очекујете најпре пуцањ упозорења, а тек након тога употребите силу“, пише овај британски лист.

То што је Турска испалила ракету после само 17 секунди, као и изјаве турског премијера и председника да су они издали наређења потврђује сумњу на то да су Турци чекали да руски авион приђе довољно близу турског ваздушног простора.

Из ове перспективе, потпуно је јасно зашто је руски министар спољних послова Сергеј Лавров инцидент назвао “планираном провокацијом“, пише “Гардијан“.

Москва можда није донела добру одлуку о томе да пусти своје авионе тако близу турске границе, али акција рушења превазилази уобичајену праксу.

У 2012. години Сирија је оборила турски авион који је упао у њен ваздушни простор, а Ердоганова тадашња реакција је била да “краткорочно кршење граничне безбедности и упада у ваздушни простор не могу да буду изговор за напад“.

Међутим, и даље ниједна страна не жели да дође до ескалације сукоба.

“Вероватно је да је Ердоган задовољан тренутном ситуацијом, док је Русија постала свесна да је изгубљен део дипломатског тла који је могао да доведе до договора са Западом о ситуацију у Сирији и Украјини“, наводи “Гардијан“.

И док је са једне стране Путин “љутит“, а са друге Ердоган “тврдоглав“, министри спољних послова две земље раде оно што раде и увек, покушавају да све врате на дипломатску стазу.

Међутим, механизми за стављање конфликта под контролу су и даље снажни. НАТО је свестан да је Турска савезник, и док Русија сада можда има морални ауторитет, уколико се све претвори у војни сукоб, НАТО ће подржати савезника.

Како пише “Гардијан“, постоје одређене сличности између Путинове Русије и Ердоганове Турске, једна од тих је и могућност пребацивања конфликта на прикривену страну.

Тако би, како се наводи, Русија могла у Сирији да почне да напада оне који су под заштитом Анкаре, док би Турска исто то радила са руским групама.

У међувремену, Русија би могла да повећа утицај у том региону, посебно преко Азербејџана, а могла би и да почне да подржава проблематичне унутардржавне групе у Турској, какви су Курди.

“Ово је конфликт који је Анкара потпалила, али можда остане само још једно поглавље у историји руско-отоманског ривалства“, наводи “Гардијан“.

(Б92)

www.nspm.rs/hronika/gardijan-cak-i-da-je-ruski-avion-upao-u-turski-vazdusni-prostor-zasto-je-oboren-posle-samo-17-sekundi.html

Прочитај без интернета:
1 глас