НОВИ САД – На граници сиромаштва је 26 одсто грађана, односно сваки четврти у Србији, а стопа ризика је више од 40 процената, објавио је Републички завод за статистику. Сиромашан је свако ко има примања мања од 13.680 динара. Иако Србија нема Националну стратегију за борбу против сиромаштва, на локалном плану спроводе се пројекти како би се сиромаштво ублажило.

Параметар за одређивање сиромаштва је износ који нам је довољан да бисмо могли да се прехранимо, образујемо и лечимо, каже економска аналитичарка у тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва Србије Биљана Младеновић.

“Постоје две методологије по којима се одређује степен сиромаштва. Једна је методологија апсолутног сиромаштва а друга релативног сиромаштва. Апсолутно је сиромашно 9 одсто грађана Србије а границу представља 11.340 динара. По релативном сиромаштву око 25 одсто лица је сиромашно а граница је 13.680 динара по члану домаћинства”, објашњава Младеновићева.

Председник Удружених синдиката Србије “Слога” Жељко Веселиновић каже да је наша земља на дну лествице по свим критеријумима сиромаштва јер људи који раде за просечну плату не могу да преживе а камоли са 13.680 динара што представља граница сиромаштва.

“Имамо најнижу просечну плату у Европи, имамо најнижу минималну зараду у Европи, имамо највећу стопу незапослености, пензије су нам такође на минимуму. Просто, долазимо у ситуацију да смо по свим параметрима и показатељима на дну лествице а то показује да држава не води рачуна о тим људима и како да уреди те социјалне категорије“, тврди Веселиновић.

Иако Србија нема националну стратегију за борбу против сиромаштва, кроз усвајање програма политике запошљавања и социјалне политике, ради се на смањењу сиромаштва. Исто тако, и локалне самоуправе покренуле су активности за ублажавање сиромаштва, каже члан градског већа за социјалну заштиту и бригу о породици и деци Никола Ћировић.

“Фактички, иако немамо акт који се зове “Стратегија Града Новог Сада за сузбијање сиромаштва” ми то све радимо у пракси. У организацији Црвеног крста постоји програм непосредног ублажавања сиромаштва. У оквиру тога се најугроженији шаљу на бесплатно бањско лечење, на опоравак на море, затим обезбеђивање огрева, пакета помоћи са личном хигијеном, економских пакета, народне кухиње”, наглашава Ћировић.

У Србији се према незваничним подацима годишње баци или уништи 250 хиљада тона хране, што је превише у односу на број сиромашних. Зато се припрема Закон о вишковима хране где би ресторани и продавнице донирали непродату храну најугроженијима. Крагујевац је први у Србији у којем већ годину дана функционише пројекат о вишковима хране. Студентски центар два пута недељно, после контроле Завода за заштиту здравља, све што се не поједе дели. Тај Закон могао би се наћи у скупштинској процедури на јесен 2016. године.

(РТВ)

www.nspm.rs/hronika/republicki-zavod-za-statistiku-na-granici-siromastva-26-odsto-gradjana-srbije.html

Прочитај без интернета:
2 гласa