1. дан (24. март)


Дан пре почетка агресије (23. март
)

Савет НАТО и копредседавајући мировне конференције о КиМ у Рамбујеу, шеф француске дипломатије Ибер Ведрин, упозорили да ће у случају неуспеха Холбрукове мисије уследити ваздушни удари НАТО на СРЈ.

Амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, дошао је у Београд како би наводно убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа. Детаљи састанка су до данас непоуздани. Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ „готова ствар“, и да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО-снагама за акцију. Имајући у виду Холбрукове манире, многи познаваоци тадашњих прилика тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, и да је Холбрук практично дошао да Милошевића обавести да је одлука о нападу већ донета.

Холбрук је саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је обавестио генералног секретара НАТО Хавијера Солану о исходу разговора.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао снагама алијансе наређење за почетак агресије на СР Југославију.

Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, а Влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.

Сенат САД одобрио америчко учешће у ваздусним ударима НАТО против СРЈ.

Неколико сати пре почетка агресије (24. март)

Влада Црне Горе је саопштила да не признаје одлуку Владе СРЈ о проглашењу стања непосредне ратне опасности.

Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио, обраћајући се јавности преко Радио-телевизије Србије, да је СРЈ опредељена да настави политички процес, али и да брани земљу, ако буде нападнута.

Председник САД Бил Клинтон позвао председника Русије Бориса Јељцина да не дозволи да криза на КиМ поквари односе Москве са Вашингтоном.

Почетак агресије

У 20:00 часова почела је агресија НАТО ваздушним нападима НАТО на војне циљеве. Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију на СР Југославију и да је нападнуто више од 20 војних објеката. Прве ракете пале су на војне циљеве у Батајници у 20:38.

Русија је опозвала свог представника у НАТО и прекинула учешће у Партнерству за мир.

Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на СРЈ.

Влада СРЈ је прогласила ратно стање.

На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.

Помолимо се Господу да утеши све породице и пријатеље погинулих и све оне који су рањени и остали без домова током агресије, и да им своје мисли и осећања да могу да опросте. Помолимо се и за оне који су агресију наредили и извршили, и за политичаре и за војнике, да Бог дотакне њихова срца, да могу да се покају за оно што су чинили, и пређу на Његову страну.

www.zlocininadsrbima.com/BombZlocin.aspx?Naslov=%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E-%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%A1%D0%A0%D0%88-%2824.-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82-12.-%D0%BC%D0%B0%D1%98-1999.%29

6 гласовa